LIFFE ima za cilj da podrži koprodukcije u regionu i da govori o značaju jugoslovenskog prostora, koji je neminovno uticao na svetsku kinematografiju. Želimo da se vratimo eksperimentu, što su Makavejev i Pavlović radili osvajajući slobodu u filmu, kazao je za beogradske medije reditelj i umetnički direktor festivala Darko Bajić.
Inače, Internacionalni festival filmske režije LIFFE tradicionalno će se 16. put održati u Leskovcu od 14. do 19. septembra, kada će publika imati priliku da pogleda više od 50 najznačajnijih ostvarenja autora iz zemlje i sveta.
“Želimo da napravimo veći, značajniji festival, iako smo sigurni da je on već postigao svoj osnovni cilj, a to je da je prikaže i sačuva od zaborava istoriju, nasleđe i filmove jednog kulturnog prostora. Akcija se odnosi na zahuktali voz koji kreće iz Leskovca ka svetu. Vodili smo računa da to bude program koji će zainteresovati sve gledaoce iz Srbije, novinare, a najviše leskovačku publiku. Posle 15 godina treba od LIFFE napraviti veliki festival. Režija je u zapećku. Danas, kad birate filmove, imate ocenu sa sajta IMDB, kratak opis, ali nemate nigde ime njegovog autora. Reditelju su skrajnuti, ali se s pravom postavlja pitanje koliko on može da utiče na svoj film. On je autor filma, a ipak, kao da ga nije ni režirao”, ističe Bajić.
Kako je kazao, u Leskovcu će biti prikazani filmovi uglavnom njegovih učenika.
“Potrudio sam se da stvorim tajfun generaciju. U Leskovcu će biti njihovi filmovi. Moj student Siniša Cvetić već snima svoj treći film. To je pravi model kako. Društvo mora biti svesno da mora dati šansu mladim ljudima da snime i drugi film, a ne ko Maja Miloš i Nikola Ležajić da čekaju po sedam i više godina. Mora se obezbediti kontinuitet. A legendarni reditelji ne treba da idu na konkurs. Kad sam bio predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, predlagao sam to, ali nije prošlo”.
A njegova poruka mladim rediteljima je sledeća:
“Reditelj mora da se izbori za svoju ideju. Mladi ljudi moraju da se bore za svoje snove i to je njihovo autorsko delo. Nije film cirkus i zabava za narod, nego nešto što hrani vašu dušu. Mislim da smo to zaboravili”.
Ako stepropustili...
Film, kao pojavu (fenomen) su stvorili Limijeri da ZABAVE radničku klasu i narod. Sad, što je to preraslo u industriju (zabave), oni nisu krivi. Stoga, ne treba mnogo teorisati i pričati o nekakvoj kulturi…. Retko ko ovde zna da nabroji neke Felinijeve, Sikine, Tririove, Godarove, Pavlovićeve , pa čak i Vaše filmove, gospodine Bajiću. Zapitajte se malo vi tzv. filmadžije šta servirate narodu… Pozdrav i puno uspeha LIFFE-u i da se otrgne iz stranaškog zagrljaja jer su režiseri bili uvek iznad glumaca.
Kako nije cirkus, kad nam filmove „manifestuju“ cirkuzaneri. Šta su, ako ne kič i najgori oblik šunda, ove packe i ishitrerene neukusne rečenice, koje provinciji upućuje upravo Bajić, i obraća se publici kao da smo juče sišli s drveta. Cirkus si ti Bajiću, curkus je crveni tepih u Leskovcu, cirkus su gradonačelnik i direktorka LKC-a na istom tom crvenom tepihu, glumci koji moraju da prošetaju tim tepihom smejuljeći se u kakvu su seljanu došli.