Stigla vam je uplata iz inostranstva. Neočekivano je poslat mesečni izvod transakcija. Bankari obaveštavaju koliko je trošeno karticama. Na prvi pogled, građani bi teško posumnjali da iza isporučenog mejla ne stoji matična banka. A u većini slučajeva stoje – hakeri.
Poslednjih meseci sve su češći pokušaji „pecanja“ korisnika finansijskih institucija u Srbiji. Ovih dana klijentima Rajfajzen banke stiže zahtev da ažuriraju svoje podatke. Banka je zato svim klijentima poslala upozorenje da to nikako ne rade i da je reč o pokušaju zloupotrebe podataka.
“Obaveštavamo Vas da je u toku je zlonamerna aktivnost slanja i-mejl poruka kojima se klijenti pozivaju, prividno u ime Rajfajzen banke, da ažuriraju svoje podatke”, stoji u obaveštenju banke i dodaje se:
“Prevarna poruka sadrži link na kojem je navodno potrebno uneti svoje podatke. Molimo Vas da obratite pažnju ukoliko dobijete poruku sa ovakvim sadržajem, jer ona nije potekla od Rajfajzen banke. U pitanju je pokušaj prevare i zloupotrebe podataka koje klijent dostavi”.
Stručnjaci za bezbednost na interenetu objašnjavaju da prevaranti najčešće koriste popularne banke, jer tako mogu do dođu do velikog broja građana. Šta je krajnji cilj napada zavisi od toga ko stoji iza njega. Nekad žele podatke o ličnosti, a nekad mogućnost da pristupe računu ili kompaniji.
“Zbog jezika i veličine tržišta, mi dugo nismo bili toliko interesantni za napade, ali se i to menja “, objašnjava Vladimir Vučinić, direktor firme koja brine o sajber sigurnosti za Novosti.
“Sve više srećemo ‘fišing’ poruke koje se prave za naše tržište. Liči da je poslato iz neke banke, osiguravajuće kuće, a tokom pandemije i iz zdravstvenog instituta. Sajber kriminalci koji pokušavaju da dođu do podataka probaće sve. Banke često šalju mejelove, pa ih zato često koriste kao šablon. Cilj je da se korisnik ‘upeca’ i da ostavi svoje podatke. Neko pokušava da dođe do njihovih šifri za socijalne mereže i mejlove, jer veliki broj korisnika koristi istu zaštitu.
Nedavno su prevaranti pokušali da „upecaju“ klijente Poštanske štedionice .
“Tražili su broj računa i broj kartica. Ako su deca, pokušaće da kupe patike i nešto slično. Ozbiljniji krminalaci će podatke prodati na „dark netu“, neformalnom tržištu, gde se ti brojevi prodaju za nekoliko dolara ili čak i za nekoliko stotina dolara. Zavisi koliko su dobri podaci. Zato svi koji su ostavili šifru kartice ili pristupa elektronskom ili mobilnom bankarstvu, o tome treba odmah da obaveste banku”, dodaje Vladimir Vučinić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
