Sa čuvenom izrekom da majska kiša zlata vredi, ove godine se, kako se čini, ne bi složili proizvođači trešanja i jagoda. Zbog velike količine padavina i prevelike vlažnosti zemljišta trule i pucaju plodovi.
Kako prenosi RTS, gotovo u svim voćnim vrstama dolazi do razvoja bolesti i štetočina, a problem je što voćari ne mogu adekvatno da zaštite svoje zasade, budući da kiša svakodnevno pada.
I u Institutu za voćarstvo kažu da za pojedine voćne vrste ovo nije dobra godina.
„S obzirom na izuzetno visoke količine padavina godina nije pogodna za voćarstvo, pogotovo, na ravnijim terenima i zemljištima težeg mehaničkog sastava gde se voda duže zadržava. Sigurno da pored visoke vlažnosti i velike količine padavina i temperature koje su promenljive utiču na intenzivniju pojavu bolesti i štetočina, i to se odnosi na sve voćne vrste. Kod koštičavog voća je intenzivna pojava bolesti sušenja grančica i celih stabala. Na trešnju ovo izuzetno loše deluje. Dolazi do pucanja plodova i njihove neupotrebljivosti za svežu potrošnju. Zbog neuobičajeno tople i blage zime još ranije smo beležili veliki intenzitet napada bakterijskih oboljenja, pre svega, iz roda pseudomonas sa kojima proizvođači uglavnom nemaju iskustva i nemaju adekvatno rešenje “, kaže Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo.
Kada je reč o jagodastom voću, ova količina padavina je nekim vrstama dobrodošla, dok na drugim samo pravi štetu.
„Što se tiče jagoda, ovo vreme jako loše deluje na njih. Zato je naša preporuka proizvođačima da bez obzira na vremenske uslove sredstva za zaštitu koriste prema preporukama i da poštuju karencu. Potrošačima savetujem da prvo voće koje stiže kupuju samo od proverenih proizvođača kako bi bili sigurni da jedu voće u kojem nema ostataka pesticide. S druge strane, kada govorimo o malini, po kojoj je Srbija u svetu poznata, ukoliko su proizvođači pravilno odabrali parcele, tj. zemljište, jer malina i drugo jagodasto voće traže lakšu strukturu zemljišta, ovakvo vreme izuzetno blagotvorno utiče na kondiciono stanje biljaka. U glavnim proizvodnim regionima su u najvećem broju slučajeva malina i kupina dobre“, ističe Leposavić.
Manje sunca – lošiji kvalitet voća
Osim na prve plodove, nestabilno vreme negativno utiče i na voće koje se tek razvija.
„Zbog loših vremenskih prilika kod određenih voćnih vrsta kao što su, recimo, kruška i delim ično šljiva smo imali slabo oprašivanje i oplodnju. Pčele nisu letele, a proizvođači nemaju naviku da unose bumbare u zasade. Ove velike količine padavina, koje ne pamtim, svakako otežavaju proizvodnju jagoda i trešanja. Problem je sa čuvanjem i zaštitom od monilije. Takođe, dosta se otežava zaštita od čađave krastavosti, jer ne možete da uđete da zaštitite. Kiša svakog dana pada. Ne puca trešnja samo zbog vlage u vazduhu, već i zbog velike količine vode u zemljištu. Visina štete zavisi od sorte, ali se kreće od 30 do 50 posto “, kaže Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Ako stepropustili...
Trula trešnja “
Inspitativno!😏