Krompir za godinu dana poskupeo skoro 300 odsto

Foto: Marko Paak / Pixabay

Između dva aprila cena krompira u Srbiji skočila je za 293 procenta, dok su ukupne cene domaćih proizvoda poljoprivrede i ribarstva u proseku povećane za 30,5 odsto.

Republički zavod za statistiku objavio je da je od aprila 2021. do aprila ove godine najveći uticaj na rast cena po grupama proizvoda zabeležen u grupama žita – 43 procenta i stoka i živina – 38,7 procenata.

Ove cene u aprilu 2022. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su povećane za pet procenata.

U mesečnom rastu najviše su učestvovale grupe Stoka i živina sa 9,5 odsto rasta, i Industrijsko bilje – sedam odsto.

Tokom četiri meseca ove godine cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva, u odnosu na isti period prošle godine, u proseku su veće za 20,1 odsto.

Tome su najviše doprineli rast cena Žita sa 27,4 odsto, i kod grupe Stoka i živina sa 24,1 odsto.

NBS: Rast cena u svetu preliva se na Srbiju

Kad se rast cena u svetu preliva na rast domaćih cena, onda se suočavamo sa uvoznom inflacijom, zbog čega male i otvorene ekonomije poput Srbije poslednjih godinu dana beleže porast inflacije, objašnjava Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS.

„Kada čujemo za pojam uvozne inflacije, prvo na šta pomislimo su proizvodi koje svakodnevno koristimo, a koji se u Srbiji ne proizvode, pa smo prinuđeni da ih uvozimo. To su automobili, računari, mobilni telefoni i različiti kućni aparati. U takve proizvode spada i veliki deo odeće i obuće, zatim kozmetika, ali i deo hrane i pića, južno voće i kafa. Međutim, ovo je samo manji deo uvozne inflacije. Najvećeg dela uvozne inflacije najčešće nismo svesni“, ističe Milan Trajković.

On kao primer proizvoda i sirovina koji na različite načine utiču na rast cena navodi flaširanu vodu, budući da ambalaža čini najveći deo cene koštanja i u proizvodnji i u maloprodajnoj ceni flaširane vode.

„Recimo, flašica vode u prodavnici košta 40 dinara. U okviru toga, trošak same vode i troškovi koje proizvođači imaju u smislu taksi i naknada prema državi su zanemarljivi. Najveći deo cene koštanja jedne obične flašice vode je zapravo nafta. Flašica se pravi od nafte, zatvarač se pravi od nafte i etiketa se pravi od nafte. Na kraju, proizvod zahteva određeni transport i tu ponovo imamo naftu, odnosno gorivo kao glavni trošak“, pojašnjava Trajković.

Trajković ističe da su već postojeći i već veliki problemi sa energentima, hranom i lancima snabdevanja dodatno pogoršani sa ratom u Ukrajini, kao i da je rat samo dodatno podstakao rast već ionako visokih cena nafte, gasa, pšenice i drugih sirovina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.

Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi, kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima. Nije dozvoljeno pisanje komentara isključivo velikim slovima niti promovisanje drugih sajtova putem linkova. Komentare i sugestije u vezi sa uređivačkom politikom ne objavljujemo, kao ni komentare koji sadrže optužbe protiv drugih osoba. Objavljeni komentari predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, odnosno nisu stavovi redakcije Rešetka portala. Za više informacija pogledajte Pravila korišćenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.