Najtransparentnije lokalne samouprave u 2022.godini su Novi Pazar, Sombor i Sokobanja, a Leskovac i Vranje su među prvih deset, pokazuju rezultati ovogodišnjeg istraživanja Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2022) koje je na konferenciji za medije predstavila Transparentnost Srbija.
Čevtrto mesto zauzeo je Tutin, koji je ove godine ostvario do sada nezabeležen rast – sa 93.mesta prošle godine stigli su do četvrtog u 2022. Slede Kanjiža, Užice, Veliko Gradište, Vranje, Leskovac, Vrnjačka Banja i Subotica. Na dnu lestvice su, sa manje od 30 poena, Bujanovac, Knić, Kovačica, Sečanj, Koceljeva i Preševo.
Prosečni indeks transparentnosti gradova i opština u Srbiji u 2022. iznosi 49 poena – jedan poen više u odnosu na prethodnu godinu, i tri poena više u odnosu na 2020.
“Iako se iz goidne u godinu beleži napredak, prosek je ipak i dalje nizak”, ocenio je Nemanja Nenadić, programski direktor TS.
Ilustrovao je to rezultatima po kojima je skoro polovina (49%) opština poboljšala rezultat ali je čak kod 46% lokalnih samouprava zabeležen pad.
“Transparentnost je jedan od uslova za vladavinu prava. Danas smo svedoci urušavanja vladavine prava na globalnom nivou, ali upravo su rezultati ovog istraživanja dokaz da se i na lokalnom nivou mogu uložiti napori da se građanima obezbedi nesmetan pristup informacijama, i postići rezultati“, rekla je Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj misije Agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, uz čiju podršku je TS i ove godine sprovela istraživanje.
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović naveo je da je od početka ove godine zabeležen trend da najviše žalbi Povereniku stiže na rad lokalnih samouprava, oko 35 odsto, što je značaj porast u odnosu na celu prethodnu godinu (manje od 20%). Podsetio je da u Srbiji više od 40 odsto svih organa vlasti čine mesne zajednice, i da više transparentnosti i proaktivnosti građanima omogućava da lakše dođu do potrebnih i tačnih informacija.
Što se tiče kategorija, minimalni rast transparentnosti je zabeležen u četiri oblasti, od kojih su značajne pomena „Javne rasprave i javni konkursi“ – sa 44,3% na 54,7%. Pad je zabeležen takođe u četiri oblasti a najveći je u slučaju „Informatora o radu” (sa 51,9% na 41,7%. Za razliku od prošle godine, kada je u oblasti javnih nabavki zabeležena najveća usklađenost sa merilima transparentnosti, ove godine je došlo do naglog pada (sa 95,5% na 72,6%), što je direktna posledica primene novog Zakona, jer naručioci više nisu u obavezi da informacije objavljuju na svom sajtu, već samo na Portalu javnih nabavki, što su mnoge JLS i uradile.
Najmanja transparentnost je i dalje u oblasti „Skupština i veće”, što ukazuje da proces donošenja odluka na lokalnom nivou i dalje nije adekvatno zaštićen od koruptivnih rizika.
Ako stepropustili...
kakva transparentnost kada se od smoga i dima sve beli ajte molim vas, dođite stvarno pa radite te vase statistike 😉