Sedamdesetogodišnji Leskovčanin je juče pao nasred vrlo promentne ulice u gradu i onesvestio se. Na pločniku je ležao nekoliko minuta, a da niko od prolaznika nije želeo da priđe i da mu pomogne.
Kada se malo rasvestio vapio je za pomoći, a u susret mu je izašao tridestdevetogodišnji sugrađanin Marjan Mladenović i pozvao lekare hitne pomoći.
“Ispostavilo se da nesrećni čovek već duže vremena ima nesvestice od posledica saobraćajne nezgode koju je preživeo. Bio je sav krvav. A ljudi su mislili da je u pitanju neki pijanac. Ipak, ne mogu da verujem da smo baš toliko ostali bez empatije”, kaže za Rešetku Marjan.
On je u sličnom maniru ostavio i komentar na društvenim mrežama o ovom događaju, u čemu su ga podržali prijatelji, složivši se sa njim da je empatije i ljudskosti danas sve manje.
“Eee Maki, odavno smo postali hladni, bezosećajni, a najlakše je osuditi. Pre neki dan čitam,u busu pozlilo devojčici od 15 godina. Dete, a ljudi se sklanjali da bolje padne, jer ‘mozda’ je drogirana. A pitam se šta bi da je to njihovo dete. Zastranili smo skroz”, samo je jedan od komentara ispod njegove objave.
Marjan kaže da je čoveka posle intervencije lekara otpratio do obližnjeg stana i da je on sada dobro.
Nazalost,izgleda da nama nema pomoci!
Почетком деведесетих отац мог друга је на мосту код поште пао, јер је доживео мождани удар. Буквално се десетак минута ваљао по земљи покушавајући да устане, и мумлао је дозивајући у помоћ јер је изгубио моћ говора. Људи су га обилазили мислећи да је пијан. Тек после неког времена један од пролазника га је познао и позвао је помоћ. Човек је био директор филијале једног од највећих републичких предузећа, породичан и није уопште пио. Преминуо је пар дана после тога. Није епатија нестала, питање је да ли је уопште и било!
Na zalost, sve je manje osecanja, a sve vise prevara, sta je to u ljudima…