Imam jednog divnog štiglića, spremam ga za takmičenje, peva na struju kad čuje muziku sa radija ali ovih dana nešto se namrgodio. Verovatno zbog muzike, dosadio mu mesecima isti roster sa Naxi 016.
Imam i jedno divno pseto, belo, dlakavo, umiljato i verno. Nazvao sam ga Brboćko Belanovski.
Po poslednjim saznanjima kindapovali ga i prijavili na adresu Nepoznatih vladara 000 odredište Niš. Čujem da će mi ga vratiti kad obavi glasačku dužnost. Uspostavio sam komunikaciju sa njim, žali mi se da ga hrane sendvičima i pije flaširanu vodu. Kaže jedva čeka da pojede malo koske.
Inače, ja lično nikada nisam bio na Kavkazu ali sam poznavao poznatog majstora koji je preteča industrijske proizvodnje roštilja.
Uz put sam upoznao i još jednog čuvenog majstora tog istog roštilja. On je nabavljao outlet meso kome je dodavao led, soju i loj. E on je preteča ovih što su mi kindapovali psetance.
Dok se mlatim sa prošlim vremenima, dok uvežbavam štiglića da promeni radio stanicu i dok čekam psetance da se vrati iz glasačkog egzila odlučio sam da razvijem proizvodnju letećih bicikli gde će pedale pokretati elisu i podizati bicikl u vazduh.
Bicikla nema izduvne gasove pa bi bila ekološki korisna. Za sada sam uspeo da razvijem leteći bicikal koji može da podigne maksimum 120 kilograma jer sam se bazirao na moju bruto masu.
Sada radim na projektu vladajuće – opozicionog letećeg bicikla koji će morati da podiže minimum 150 kilograma bruto mase koliko mere persone iz ove dve sfere. Za ovaj projekat moraću da tražim donaciju grada jer će njima najviše značiti moja inovacija zbog šofera koji su počeli da lete.
Zaključak: Nijedan klovn nije budala, a ova priča realno nije šala. Ona se sama napisala a ovog koji će mi staviti recku na zidu obaveštavam da sam je napisao zbog „šamara“ koji mi je opalila njegova direktorica sa svojim ansamblom.
Naravučenije: Ako hoćeš da istupiš neki plajves onda moraš da se držiš obećanja.
Ukoliko me izdavač prihvati sledi drugi čin: Mladi cvetovi u „njivi“ medju krastavicama.
