Čitam članak nedeljnog časopisa „Vreme“. Pominju me u članku. Zajedno sa sindikatom fabrike Aptiv i Gradskim odborom SSP-a.
Ali, ja nemam šta da tražim u istom članku sa sindikatom fabrike Aptiv u Leskovcu. Ni sa GO SSP u Leskovcu.
Sa prvima ne stojim dobro, jer vole samo da pišu saopštenja. Sad čekaju da se desi još jedan incident, pa da pišu prijavu.
U vreme kada sam ja bila tamo, preCednik sindikata nije bio obavešten da mu radnici rade 12 sati dnevno.
Do danas se izdešavalo svašta, bar da ja znam. A oni čekaju još jedan incident.
Sa drugima ne stojim dobro, jer i ne znam da postoje. Sem kad treba da se objave saopštenja.
Sreća po pomenute, i prve i druge, pa je izmišljen ChatGPT. Ako umeju da mu precizno opišu problem, on štanca saopštenja. I još, na kraju, kaže da se nada da je pomogao. Za razliku od pomenutih.
Nada postoji ako se stvarno neko založi da pomogne.
To za pomenute, u mom članku, na portalu „Jelena, najveća od svih“, ipak ne važi.
I nije mi pravo što sam u istom članku sa njima.
Ja ne koristim ChatGPT kad saopštavam.
Ako stepropustili...
Kad god mi se nešto nije dopadalo, studenstski predstavnik, organizqtor, predsednik sindikata, profesor s fakulteta, potom kolega s posla me pitao, A što se ne prihvaqtiš? Glupo ti da ti budeš predsednik omladine, sindikata, smeješ se kako to rade neki mediokriteti, ali ti nećeš,. bežiš. izbegavaš.
Draga moja, kakvi su takvi su. Oni se prihvataju. Ostali, oni pošteniji neće, beže,. Znači, uhvatite se u koštac, preduzimite korake i uzmite sudbinu u svoje ruke.