Generalštab Vojske Srbije predložio je danas predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, u trajanju do četiri meseca, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Kako se navodi cilj inicijative je podizanje odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz podmlađivanje i unapređenje popune i obučenosti aktivnog i rezervnog sastava.
Predlog Generalštaba Vojske Srbije, kao najviši stručni i štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu pokrenuo je inicijativu, dolazi nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja, koji su nametnuli potrebu za prilagođavanjem modela popune Vojske Srbije, a koji bi omogućio jačanje ukupnog regrutnog potencijala i osposobljavanje većeg broja građana za odbranu naše zemlje.
Vučević najavio pokretanje inicijative
Prethodno je jutros ministar odbrane Miloš Vučević najavio da će Generalštab Vojske Srbije pokrenuti inicijativu ka predsedniku Srbije, kao vrhovnom komandantu, a potom kroz širu raspravu ka Narodnoj skupštini, da se ukine odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka, odnosno da se ponovo reaktivira zakon koji definiše obavezno služenje vojnog roka.
On je za televiziju Hepi rekao da Ministarstvo predlaže da vojni rok ne traje duže od četiri meseca.
On je rekao da se ta inicijativa pokreće na osnovu procene bezbednosti u državi.
„Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava VS, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok“, objasnio je Vučević.
Govoreći o Vojsci, on je rekao da je veoma bitno što su odlukom Vlade i predsednika države od 1. januara plate za 10 odsto veće plate, a da je Vojska 2023. godinu završila daleko jača što se tiče vojne opreme i nivoa obučenosti ljudi.
Koliko bi državu koštalo uvođenje vojnog roka?
Troškovi mogu značajno varirati u zavisnosti od različitih faktora, od broja regruta, infrastrukture, trajanja obuke… što je, logično, otvorilo brojna pitanja od toga da li Imamo dovoljno kapaciteta za ovaj poduhvat do dileme „imamo li dovoljno novca u državnoj kasi“?
Iako su se u javnosti pominjala analiza Ministarstva iz 2016. godine, koju je tadašnji ministar predstavio na sednici Narodne skupštine, gde bi prva godina vraćanja vojnog roka koštala 70 milijardi dinara, odnosno oko 600 miliona evra. Kasnije „prognoze“ su se razlikovale – od onih koje su uveravale da su troškovi manji (naspram dobiti) do nekih koje su se čak i duplirale.
Na procenu troškova utiče više elemenata, a potencijalan broj regruta nalazi se u vrhu.Troškovi će zavisiti od toga koliko mladih ljudi će biti obuhvaćeno vojnim rokom i to uključuje troškove obuke, opreme i svih potrebnih resursa za svakog regruta. Troškovi će biti veći ukoliko je obuka duža, jer će uključivati i troškove smeštaja, hrane, zdravstvene nege i drugih potreba regruta tokom njihovog vojnog služenja.
Troškovi obuke, uniformi, oružja, vojne opreme i ostalih materijala biće značajan deo ukupne cifre, kao i potreba za osiguranjem zdravstvene zaštite.
Potreba za obnovom starih odnosno izgradnjom novih objekata takođe „diktira“ cenu. Ako postoje već postojeće vojne baze i infrastruktura, troškovi će biti manji nego ako je potrebno izgraditi nove objekte ili modernizovati postojeće.
Uvođenje vojnog roka zahteva i administrativne resurse za organizaciju, sprovođenje i praćenje. Ovi troškovi uključuju osoblje, kancelarije, sisteme praćenja i druge administrativne potrebe.
Ako stepropustili...
