Živadin Disić, uzbunjivač i bivši profesor u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Nišu, posle šestodnevnog pešačenja do Beograda, sada već više od dve nedelje štrajkuje ispred Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu. Disić za N1 kaže da je 28. septembra iz Niša pošao u Beograd iz protesta zbog „nakaradnog stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS)“. Dodaje da se na taj korak rešio još u februaru, kada je VKS usvojio reviziju Osnovne škole „Sveti Sava“ u njegovom radnom sporu, poništio presudu i vratio na ponovno postupanje.
Disić je od 2008. podneo više od 100 prijava zloupotreba direktora škole u kojoj je predavao istoriju, ali i protiv visokih gradskih funkcionera u Nišu. On je 2015. dobio otkaz i od tada je u sudskom sporu, sutra je šesta godina kako ide po sudovima. On zahteva primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača.
„Inače ranije sam štrajkovao glađu, imam sedam štrajkova glađu, ali to nije davalo neke rezultate, sve je to bilo privremeno i onda sam se rešio na taj korak, koji sam osmislio već u februaru kada je VKS usvojio reviziju Osnovne škole Sveti Sava u mom radnom sporu, poništio presudu i vratio na ponovno postupanje. Za ovih 15 dana prezadovoljan sam odnosom javnosti i ljudi u Beogradu, veoma sam prijatno iznenađen, u Nišu nisam navikao da se tako prema meni odnose“, priča Disić.
Dodaje da zahvaljujući profesorki Biološkog fakulteta Biljani Stojković svaki dan dobija obroke, a zahvaljujući njegovoj advokatici Emiliji Petrović, dobio je šator. „Ne kisnem, mogu bar do Nove godine ovako da izdržim“, kaže.
Ističe da ima četiri presude u svoju korist – dve Osnovnog i dve Apelacionog suda.
„Ali, ja nisam zadovoljan njima, svaka od njih ima neku manjkavost zbog čega VKS vraća nazad i odugovlači ovaj proces unedogled. Sutra će biti tačno šest godina od kad sam predao tužbu protiv škole i nema naznaka da će proces da se završi, možda stigne i do Strazbura“, navodi Disić.
Na pitanje o kakvim se tačno manjkavostima radi, on kaže da je kao razlog za otkaz navedeno da je udario kolegu, „što je notorna laž“.
„Tom kritičnom događaju, zbog čega sam dobio otkaz, prisustvovala je tetkica iz škole. Ta tetkica, koja je čak u boljim odnosima sa tim nastavnikom nego sa mnom, rekla je na sudu da ‘Disić nije ispoljio nikakvu ni verbalnu ni fizičku agresivnost u konkretnom slučaju’. Ja sam 30 godina u toj školi, znam kako mogu da se ponašam, sklanjao sam se od agresivnog kolege, međutim, on je jurio za mnom, udario me po čelu, oborio mi naočare. On je u prekršajnom postupku osuđen pre pet i po godina za napad na mene, ali eto on i dalje radi, a ja se borim za goli život“, kaže Disić.
Dodaje da je „manjkavost u tome što ni u jednoj presudi koja je u moju korist ne piše da sud utvrđuje da ja nisam udario tog nasilnika, a to mora da se utvrdi“.
Takođe, ukazuje da u presudama odbijaju uporno da konstatuju da je on uzbunjivač.
„Podneo sam sudu 40 dokaza, 40 prijava. Dokazao sam da je otkaz štetna radnja za uzbunjivanje. Direktorka koja mi je dala otkaz kada je svedočila u sudu je priznala da sam je prijavljivao Agenciji za borbu protiv korupcija, međutim, nijedan sud, ni VKS nije utvrdio da je otkaz štetna radnja za uzbunjivanje“, navodi on.
Na pitanje da li mu se neko obratio za ovih 15 dana koliko je ispred VKS, kaže da je pisao predsednici VKS i predložio joj da pozove sudiju Zvezdanu Lutovac koja je potpisala, kako kaže, „ovo nakaradno rešenje“. „Siguran sam da nije njeno, jer ga je prepisala iz odluke Osnovnog suda u Nišu, i da se mi pogledamo u oči, da joj postavim nekoliko pitanja i da civilizovano rešimo to, međutim nikakvog prijema nije bilo za ovih 15 dana, ali stigao je mejl dok sam bio na putu, gde kažu, kobajagi, kao da mi ne znamo gde živimo, da je sud toliko samostalan i nezavistan da ona ne može u te stvari da se meša“, navodi.
Ako stepropustili...
