Prvi maj je kod nas još uvek poznat kao praznik rada, zaostavština iz perioda industrijskog lava. U međuvremenu smo prerasli u ekonomskog tigra.
Tigar je sposoban, žilav, jak, snalažljiv.
Tako smo i mi jak i žilav narod koji može sve da istrpi i da se snađe u teškim i još težim vremenima.
Veliki broj naših sugrađana će i za praznik ići na posao.
Nemaju obavezu da planiraju ništa, bar znaju gde će za prvi maj.
Problem je sa ostalima koji ne rade ili jednostavno i nisu zaposleni.
Treba se organizovati, kupiti neko meso, neki sok, pivo, jogurt…
Gledaš nebo i pitaš se kao i uvek hoće ili neće? Oblaci se smeše i mudro ćute, nema kiše ali se sprema.
Stariji će pričati o planovima, sportu, politici, veri, mlađi će pak pijuckati pivce po zelenim površinama i sakupljati hrabrost da priđu svojoj simpatiji, mada će u međuvremenu na to i zaboraviti pod dejstvom alkohola ( daj Bože da je samo od toga).
Ništa novo u zemlji Srbiji. Neki će uživati, neki raditi, neki će ostati neutralni, nije im ni bitno što je praznik.
Japanci imaju jedan praznik, pa i tada rade!
Kada bi uveli još nekoliko bitnih Japanskih osobina (bez da prodajemo zemlju Japanu) mislim da bi nam krenulo na bolje, mada…
Ko su ti obični mali ljudi da o tome odlučuju.
Ako stepropustili...
