Šezdeset aktivistkinja, građanki i građana učestvovalo je u Ženskom maršu, koji je održan u Nišu povodom predstojećeg Međunarodnog dana žena.
Sedam organizacija članica mreže Žene protiv nasilja: NADA, Žene za mir, Udruženje Romkinja Bujanovac, Udruženje Romkinja Osvit, Nezavisni ženski centar, SOS Vlasotince; Centar za devojke, je juče koračalo niškim ulicama.
“Zahtevamo da femicid bude prepoznat kao posebno krivično delo; Stop nasilju nad devojkama/ženama; Silovanje je zločin bez povoda; nikad nije kriva! Odgovornost je na nasilniku; Romkinje za društvo bez rodno zasnovanog nasilja; Jedna milijarda ustaje za slobodu; Solidarno sa ženama Avganistana, Irana, Sirije i Ukrajine; Zahtevamo da abortus ostane legalan. Legalan abortus mora da bude pravo žene; Imaš pravo na život bez diskriminacije; Zahtevamo da ženskirad bude plaćen. Za ekonomski nezavisnu/e ženu/e; Ženska ljudska prava; Verujemo ti; Slušamo te; Poštujemo tvoje odluke; Seksualno nasilje nas devojčicama i ženama ne može ostati nekažnjeno; Jedino je važno da ti budeš dobro, jer nisi sama; Više feministkinja na mestima odlučivanja da bi se čulo žensko pravo glasa; Stop ubistvu žena, jer žena vas je rodila, su poruke upućene sa transparenata koje su nosile/i učesnice/i. Osam učesnica je nosilo imena devojčica, devojaka i žena ubijenih od početka godine”, navode iz ovih organizacija.
Preko 3000 ljudi videlo je marš, zastalo, slikalo i snimalo. Marš je započeo plesom uz pesmu „Break the Chain“, koji su izvele aktivistkinje Centra za devojke i članice Plesnog kluba Primavera, a kasnije su učesnice i učesnici krenuli u šetnju centralnim ulicama Niša.
Marš su podržale OAK i Trag fondacija i Global Fund for Women.
I budalama je jasno da su sve ove žene projektne i plaćene aktivistkinje. Nisam protivnik ženskog udruživanja, naprotiv, samo mislim, da je glavni zadatak aktivistkinja u ovom slučaju bio da, njih 60, privuče barem još par stotina žrna , od 200.000 žena sa juga Srbije. One to nisu uradile, sumnjam i da su pokušavale, jer plaćeni projekti su samo za njih, njima treba što manje žena, jer da ih je više, svaka od njih bi se zapitala gde je taj moj, makar simbolični deo, od ukupnog aktivističkog kolača?