Leskovčanima koji su učestvovali u blokadama u okviru ekoloških protesta širom Srbije, pa i u Leskovcu, i dalje pristižu kazne na kućne adrese „zbog kretanja na kolovozu“.
Mnogi za te prekršajne naloge kažu da su očigledno nezakoniti, jer većina građana kojima su stigli – tvrdi da tokom protesta nisu ni legitimisani. Jedan od njih je i novinar Rešetke, i pored obećavanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da novinari neće dobijati prijave zbog toga što su pratili proteste.
Pravnici pitaju – kojom je metodom, a da je dozvoljena, utvrđivan identitet kažnjenih, među kojima su i opozicioni odbornici u lokalnom parlamentu Nebojša Cakić i Nenad Zdravković.
“Grupa građana ‘Za Leskovac – Zajedno’ do sada je platila 35 kazni koje su dobili ljudi koji su učestvovali na protestima i blokiranjima saobraćaja u Leskovcu. Mi smo dobili prekršajne prijave zbog blokiranja kolovoza, tzv. pogrešno parkiranje na kolovozu. Prijave su dobili svi koji su bili u kolima a još jedan broj ljudi je dobio i prijave zbog blokiranja saobraćaja kretanjem pešice”, kaže za Rešetku Zdravković.
U Stranci slobode i pravde kažu da se njihovom pravnom timu do sada obratilo preko 50 građana koji su dobili prijave.
“Sme li se to po zakonu? Da policija, bez obaveštenja, snima građane na skupovima, pa da im posle, za sada zvanično nepoznatom metodom, prepoznaje lica i šalje kazne?”, pita se Jelena Spirić iz ove stranke.
„Po nasem zakonu, takvi uređaji za detektovanje lica i dalje nisu dozvoljeni. Pokušali su poslednjim izmenama zakona da to uvedu, ali to nije uspelo. Dakle, to bi bilo nezakonito. A, niko od policijskih službenika ne bi smeo da snima ljude bez zakonskog osnova“, ukazuje advokat Andrija Krasić.
To bi, kaže advokat, moglo da se desi po Zakonu o krivičnom postupku ili Zakonu o policiji, ali uz poštovanje procedure. U krivičnom smislu, dodaje, samo za pojedina krivična dela i po nalogu suda.
„Ovde konkretno to naravno da nije slučaj. Tako da, ako je policija snimala na taj način učesnike protesta i došla do identifikacije, ta službena lica su počinila krivično delo“, kaže Krasić.
Iz člana 144 Krivičnog zakonika, kaže Krasić, gde u drugom stavu piše da ako neovlašćeni snimak napravi službeno lice, propisana kazna može biti do tri godine zatvora.