Dane za nama obeležila su dva femicida, jedan pokušaj femicida i nekoliko slučajeva nasilja u porodici prema ženama. Osim ljutnje i tuge, ovaj niz ostavlja i utisak da nadležne institucije imaju samo deklarativnu opredeljenost da zaustave nasilje prema ženama i spreče ubistva. Na ovaj zaključak upućuju podaci da je u Beogradu dan pre ubistva žrtva prijavila sina za nasilje u porodici, dok je žena u Vranju ubijena istog dana kada je održano ročište po prijavi koju je podnela protiv supruga za nasilje u porodici. Obe žene uradile su ono na šta se neprekidno apeluje – prijavile nasilje i obratile se nadležnima, ipak to nije doprinelo tome da njihovi životi budu zaštićeni.
Ovo se navodi na početku saopštenja za javnost Mreže žena protiv nasilja, koje potpisuje Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra, a koje u nastavku prenosimo u celosti:
“Niz slučajeva, prati i niz pitanja, koja će kao i mnoga prethodna ostati zaboravljena do nekog narednog novinskog članka o novim ubistvima žena. Čini se da ih je već uzaludno postavljati. Nemoguće je ignorisati ih: Zašto su nadležne institucije nemoćne da spreče ove zločine prema ženama? Koliko još godina žene u Srbiji treba da čekaju da bi nadležne institucije počele da primenjuju ono na šta su zakonom i međunarodnim aktima obavezane? Kako obrazloženje „uradili smo sve što je bilo u našoj moći“ može utešiti decu i članove porodica ubijenih žena i dati drugim žrtvama ohrabrenje da i one zatraže pomoć? Ipak, sva ova pitanja ostaju u domenu retoričkih.
Zaštitnik građana informisao je javnost da je pokrenuo postupak kontrole rada nadležnih institucija za slučaj u Vranju, hoće li i kada o tome kakvi su ishodi ovog i prethodno pokrenutih postupaka javnost biti informisana ostaje da vidimo. U međuvremenu, zahtevamo od nadležnih ministarstava da neodložno izvrše postupke interne kontrole i utvrde da li je bilo učinjenih propusta u procesuiranju oba slučaja, informišu javnost o tome i sankcionišu odgovorne. Reagujte pre zločina, ne posle!”
Ako stepropustili...
