U vreme kada infrastukturni radovi kasne i po tri puta duže od predviđenog perioda kada je trebalo da budu završeni, a cene predviđene ugovorima za njihovu realizaciju se basnoslovno povećavaju, naši preci, koji su sve to radili za duplo manje i pre roka, mora da se okreću u grobu i stide svojih potomaka.
Sigurno je da bi današnji vlastodršci u Leskovcu trebalo da se stide svojih prethodnika, najpre Mihajla Babamilkića koji je u više navrata bio predsednik leskovačke opštine pre Prvog i između dva svetska rata, a koji je izgradio tri javne česme u Leskovcu, 23 školska odeljenja, nekoliko mostova na Veternici (u Podvorcu kod „Kasparove kafane“, kod Mavrene pijace i kod klanice – prim.nov) i na čiju inicijativu je Leskovac dobio bolnicu. Sve ovo je uradio sa duplo manje para od tada projektovanih, i često pre roka.
“I jedan most u Taban malu bio je u projekat za 72.000 dinara. U opštinsku režiju napravismo ga za 30.000 dinara. Opštinsku sudnicu dozida od 350.000 prema projekat za 230.000 dinara. I sirotni dom pojevtino napravi. E, moj prijatelje, kad bi svi pretsednici opštinski u Jugoslaviji bili kako ja, mlogo bi srećna bila ova zemlja. Sas male pare pravim džumbus. Ovima mladinja oćev da ludujev. Deset miliona tražiše za vodovod. S pola milion ja ću ga izvedem pa cel Leskovac da se banja”, govorio je veliki Babamilkić, na šta podseća sadašnji direktor Narodnog muzeja u Leskovcu Nebojša Dimitrijević.
Prilikom jednog intervjua posle izbora za predsednika opštine 1935. godine na pitanje novinara da opiše svoj program, popularni Miče je odgovorio:
„Slušaj dete, k’d me pituješ za Leskovac, odma ću ti kažem. Nema tuj nikakvi programi i projekti. Tuj ima samo tri reči, a toj su: S’s malecke pare džumbus pravim, razbra li me?“
KO JE BIO VELIKI MIČE
Mihajlo Babamilkić bio je član Radikalne stranke i, u više navrata, predsednik opštine Leskovac.
Kao predsednik leskovačke opštine, kako je zabeleženo na Vikipediji, za vreme svog prvog mandata koji je trajao od 1902. do 1913. godine, izgradio je tri javne česme u Leskovcu, 23 školska odeljenja u Leskovcu i okolini, nekoliko mostova na Veternici – u Podvorcu kod „Kasparove kafane“, kod Mavrene pijace i kod klanice. Postavio je opštinske vage na žitnoj pijaci i kod železničke stanice, podigao je novu opštinsku zgradu i opštinsku klanicu. Na njegovu intervenciju Leskovac je dobio bolnicu.
U drugom mandatu za predsednika opštine izabran je 1921. godine i na tom položaju ostao je do 1923. godine. 1935. godine ukazom je po treći put postavljen na mesto predsednika opštine i tada je počeo njegov treći mandat koji je trajao do 1939. godine. U poslednjem mandatu postavio je kockastu kaldrmu u tada glavnim leskovačkim ulicama, Kralja Petra i Kralja Aleksandra, asfaltirao je trotoare, otvorio prvu ambulantu za besplatno lečenje građana, podigao betonski most kod Pošte i zgradu Monopola (1937. godine). U zgradi Monopola bio je smešten magacin za duvan u kome je zapošljeno više stotina radnika, uglavnom siromaha i seljaka iz okoline. Iste godine podigao je pri varoškom groblju Špitalj dom za iznemogle, siromašne i bolesne starce sa 12 odeljenja.
Njegovom zaslugom, za vreme celokupnog predsednikovanja, podignuto je više od 15 česama i nekoliko hidrofora a povećan je i kapacitet glavnog rezervoara za vodu (od 120 000 na 200 000 litara vode).
Mihajlo Babamilkić se bavio komunalnom politikom i voleo je da polemiše na tu temu sa različitim autorima na stranicama lokalnih listova. Zbog značajnih rezultata na rešavanju komunalnih problema grada, beogradsko „Vreme” proglasilo ga je „za tatka na narod br 2”. Isticao je da želi da „uredi Leskovac” i da „sa lica Srpskog Mančestera ukloni lik palanke”.
Umro je 1950. godine i sahranjen na Špitaljskom groblju u Leskovcu.
MALE MISLI VELIKOG BABAMILKIĆA
Prolazimo pored škola
Vi`š i ovoj ti je moje delo. Beše neki inžinjer sas dve diplome. A zaboravija da otvori jedan prozor. Raskinusmo ljubav. Jok, ne može toj! Vidim ja: čovek ima dve diplome. Preučio!
– … 1913 godine podigao sam šest nove školske učionice. Iako beše rat, imao sam budžetski mogućnos. Vikav ljudi na mene: „Ama, rat je, bre pretsedniče. Sg li se zidav škole!?“ A ja si mislim: „Rat si je rat. Stari neka ratujev. Deca moraju d`idev u školu“
bravo za tekst.
Pozdrav redakciji!
Svaka cast za tekst! Ali i ovaj je dobar. Dobio je prvo diplomu medicinskog, onda je dobio doktotar, pa diplomu za najboljeg stiglana, pa za naj gospodina, pa za najbolje dvoriste, pa za najbolje kutre, pa za … a i kazu da voli da sakuplja nekretnine. Da mu se digne spomenik u Podvorce.
Cax zaboravio si da pomenes da je gospodin dobio onomad na dan roma i diplomu naj ciganin.