Priča Ljubov Lazarenko i njene porodice nije izbeglička, jer su u Srbiju došli pre rata. Žive i rade u Paraćinu, a familijarni biznis iz Kijeva, šire u našoj zemlji, koju, kažu, obožavaju koliko i svoju prvu domovinu.
Sve izloženo na štandu proizvode sami, u svojoj fabrici u Ukrajini, ali, za sada, prodaju samo na manifestacijama poput “Roštiljijade“. Na srpskom, sa karakterističnim naglaskom, gospođa Ljubov, ponosno predstavlja kvalitet različite robe, koja privlači lepotom, šarenilom boja i dezena.
„Došli smo u Srbiju pre rata, a izabrali smo je jer nam se učinila zanimljivom. Posle nekoliko godina provedenih tu, znamo da nismo pogrešili. Ovde smo otvorili firmu, započeli život i lepo nam je. Deca još uvek žive na relaciji Kijev-Paraćin, ali dobro im je i tamo i tamo. Rat nije bio razlog našeg dolaska ovde, pa ni kad se završi, ne planiramo povratak. Mentalitet nam je sličan, ljudi su srdačni i topli. Kod kuće smo. Lepo nam je ovde i u poslovnim planovima nam je otvaranje proizvodnje i prodavnica u Srbiji“, zaključuje Ljubov.
Dotle će svi proizvodi, izrađeni od prirodnih materijala, pre svega od vune, stizati iz fabrike podno Karpata.
„Ponosni smo na kvalitet svojih produkata. Napravljeni su od ovčije i kozje vune, topli su, lako se održavaju, peru u mašini. Najponosniji smo na što traju i po nekoliko godina. Osim standardnih, odnosno opštih, na našim čarapama su i nacionalni simboli Srbije, poput šara na pirotskom ćilimu. Tako je ova zemlja, koju volimo koliko i Ukrajinu, postala deo istorije naše firme“, dodaje.
Cene su prilagođene finansijskim prilikama u Srbiji, a kupci, iako nisu uvek u prilici da sebi priušte ove proizvode, umeju da prepoznaju kvalitet i zastaju pored štanda često samo da bi uživali u raskoši veselih boja, kaže gospođa Lazarenko.
S.Stojiljković
Ako stepropustili...
