Popularnost pojedinih srpskih imena, događala se u bližoj srpskoj istoriji ciklično, pa su neka stara i gotovo zaboravljena oživljavana, a druga opet, kao zastarela, padala u zaborav.
Međutim, imena naših dalekih predaka su davno izašla iz upotrebe ili ih srećemo vrlo retko, pa je osvrt na turski popis iz oblasti Brankovića, sredinom 15. veka, prilika da se podsetimo nekih od njih.
Tamo srećemo muška imena, a pojedina nikada ne bismo ni pomislili da vežemo za Srbiju, makar i onu od pre 600-tina godina.
U popisnoj evidenciji nailazimo na Brajana, Prijezdu, Vikca, Nenadina, Rahču, Rašojka, Radohnu. Ne malo su nas začudila i sledeća: Hrebeljan, Beriša, Gruba, Gučota, Rajan, Parokin, Tvrdiša, Herak, Lukmir, Žikalo, Bokčin, Dabiživ.
Pojedinci su se, u objavi na fb stranicie Srpske nacionalne svesti, najviše iznenadili imenima Brajan i Rajan, ali je odgovor potkrepljen primerom: Jedan od ktitora crkve u Karanu kod Užica je župan tamošnji Petar Brajan. Taj podatak je zabeležila i Wikipedia, uz dodatak da se njegova supruga zvala ništa manje čudno- Struja.
U pojedinim tumačenjima, pojavu Brajana i Rajana među srpskim imenima treba razumeti kroz uticaj Kelta, koji su na ovim prostorima živeli u gvozdeno doba.
Najveći broj keltskih arheoloških nalazišta otkriven je u okolini Niša, a ima ih dosta i oko Pirota, Bele Palanke, Aleksinca i Leskovca.
S.Stojiljković
