Zašto nije zdravo gomilati sobne biljke?

Ako vam je vrtlarstvo stresno, pojednostavite ovaj lep hobi, i prestanite preterano da brinete o urednosti.

Poznate su i dokazane korisiti koje hortikultura može imati i na mentalno i fiblazičko zdravlje – od užavanja stresa do smanjenja nivoa bola.

Međutim, u poslednje vreme se postavlja pitanje i o tome, da li uzgoj biljaka može imati i drugu stranu. Mogu li neki aspekti baštovanstva, i u zatvorenom i na otvorenom, takođe biti izvor stresa i, ako je tako, postoji li način da prilagodimo ono što radimo kako bismo maksimizirali terapeutske prednosti vrtlarstva?

Kada je reč o sobnim biljkama, zaboravtie na heštagove i trendove iz časopisa. Daleko važnije od trenda uređenja enterijera je, zdrava, emocionalna želja za brigom i negovanjem, piše RTS.

„Kao vlasnik najmanje 500 sobnih biljaka, priznaću da se ponekad osećam preopterećen. Morao sam i da zastanem, prstom lebdeći iznad ikone „dodaj u korpu“, da zaista razmislim da li mi treba ta retka nova sorta orhideja ili sam uhvaćen u potencijalno nezdravom naletu endorfina“, rekao je iskreno Džejms Vong, savetnik za hortikulturu.

Ako se i vama dogodi slično iskustvo, savetuje – nije sramota smanjiti zbirku cveća o kojem brinete.

Manje biljaka o kojima se bolje brine biće vam veći izvor radosti, a svakako je bolje i za biljke.

Ako ne znate šta da činite sa velikim brojem biljaka koje ste već počeli da gajite, a onda shvatili da ipak ne možete da izdržite – jednostavno ih prodajte ili poklonite.

Za vrtlare na otvorenom, najveći izvor stresa, uglavnom su brige oko urednosti i reda. Ovo je posebno slučaj kada su u pitanju strukturni aspekti sadnje koji zahtevaju stalnu negu, poput formiranja živica i održavanja travnjaka.

Vong kaže: „Ako volite svoj travnjak i on vam donosi radost, to je sjajno. Međutim, ako za Vas predstavlja muku, zapamtite da ne postoji pravilo da ih vrtovi moraju imati“.

Kada je reč o živici i biljkama koje konstantno traže obradu ili zahtevaju oblikovanje, Vong dodaje da nije loše ponekada ih „ostaviti na miru“.

„U našim sve regulisanijim životima, pomalo divlje dvorište ili vrt gde ima i ponekog maslačka ili nepotkresane žive ograde, može doneti više radosti nego sterilnost savršeno ošišanih biljaka“, siguran je Vong.

Činjenica je da malo ove „dvorišne divljine“ može da pruža i stanište za neke vrste životinja, od ježeva do ptica, pa tako opuštenost u održavanju bašte može doneti nova i lepa iskustva uz izbegavanje stresa.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!