Hranislav Rakić, istoričar, dugogodišnji predsednik SUBNOR-a i čovek koji je pune četiri decenije bio direktor Narodnog muzeja u Leskovcu, preminuo je juče u Leskovcu u 95. godini života.
Rakića su kolege u gradu na Veternici nazivali „kasapinom leskovačke istorije“ jer je proganjao one koji su početkom devedesetih godina prošlog veka pisali istinu o 6. Septembru 1944. godine, danu kada je Leskovac sravnjen sa zemljom u savezničkom bombardovanju u kojem je poginulo oko dve hiljade ljudi.
Rakić je celog svog života bio komunista koji je u brojnim knjigama o partizanskim podvizima najveću tragediju grada Leskovca decenijama ignorisao.
Na kraju je žrtvama istog tog bombardovanja polagao vence.
Kako prenose lokalni mediji, u toku svog života bavio se pedagoškim i naučnim radom. Upošljenik Narodnog muzeja u Leskovcu postao je 1960. godine i tamo je proveo svoj radni vek, do penzionisanja 30. decembra 1993. godine.
Jedan je od osnivača Leskovačkog zbornika i njegov urednik od 1961. do 1994. godine. Bio je dugogodišnji predsednik SUBNOR-a. Bavio se istraživanjima savremene istorije juga Srbije, a poseban fokus je usmerio na Narodnooslobodilački pokret, počecima radničkog pokreta i okupacije Jugoslavije 1941 – 1945.
Dobitnik je više priznanja: Medalju za izvanredne zasluge u razvitku Leskovca, Orden rada sa srebnim i zlatni vencem, Zlatnu značku KPZ Srbije, Plaketu saveznog odbora SUBNOR-a, Orden zasluge za narod sa srebrnom petokrakom zvezdom, Zahvalnicu Udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije 1912-1920. godine i potomaka.
Sahrana Hranislava Rakića obaviće se danas u 12 sati na Svetoilijskom groblju.
Laka mu zemlja, i bog dusu da mu prosti. Saucesce porodici.
Čeka ga 2000 nevinih žrtava da ga priupita nešto…
Ne razumem ovaj senzaionalistički naslov? Šya su pok. Rakić i drugi komunisti trebali da urade? Da se sklone i naprave mesta da im istoriju napiśe ravnogorska, nediċevska i ljotiċevska emigracija iz Nemačke? Ionako je istorija skup ratova, opštih mesta, herojstva, zločina, polustina i laži.
Pokoj mu duši. Ostao je veran celog źivota jednoj ideji koja je u „konačnici“ slična hrišċanstvu.