Dvadeset dvoje ljudi je povređeno 23. juna 2001. godine u Leskovcu kada je u noći između subote i nedelje, 1 čas posle ponoći, na privatnoj žurci u kafiću “Basta” maloletnik bacio ručnu bombu. Tada je 21 lice, starosti od 15 do 27 godina zadobilo lakše telesne povrede, dok je Marko Nikolić, tada star 15 godina, zbog zadobijenih povreda bio u životnoj opasnosti.
Na ovo potresno i traumatično iskustvo je juče preko društvenih mreža podsetio Markov rođeni brat Veljko, koji je takođe bio povređen u bombaškom napadu. Danas su oni uspšeni, poznati i ugledni leskovački privrednici, ali priznaje da je ovaj zamalo tragičan događaj imao ozbiljan uticaj na sazrevanje i njihov dalji razvoj.
“Sreća u nesreći je da tada niko od te dece, među kojima smo bili i mi, nije nastradao. Ali je bilo puno ranjenih. Taj događaj je ostavio traga na svu tu decu i njihove porodice. Epilog je bio 7,5 godina zatvora za dečaka koji je izvršio delo. Sistem i država se nakon toga više nisu oglašavali niti nudili ikakvu stručnu pomoć povređenima i njihovim porodicama koje su prošle pakao i preživele strašne traume. Niti su se ikada do danas ozbiljno bavili prevencijom vršnjačkog nasilja, otkrivanjem i savetovanjem maloletnika koji imaju psihičke probleme i koji trpe bilo koji vid nasilja”, napisao je na društvenim mrežama Veljko.
I pored uvođenja školskih policajaca, upozorava, svake godine se dešavaju ozbiljni incidenti po školama.
“Postavlja se pitanje koliko je efikasna ta mera? Juče se desio vrhunac nemara države, sistema i društva čiji smo svi mi deo, a iskreno se nadam i njihov završni čin, jer ako nam deca nisu bezbedna u školi u kojoj idu, šta da očekujemo da može da im se desi na ulici? I koja je poenta onda praviti, čuvati i obrazovati decu u ovoj zemlji?”, pita se on.
On apeluje, iz sopstvenog traumatičnog iskustva, da se nadležni ovog trenutka najpre pozabave ukazivanjem pomoći žrtvama krvavog pira u Beogradu.
“Sada kad je za sve kasno, umesto bavljenja kontrolom dozvola za oružje, streljana, uvođenjem strožijih mera za maloletnike i roditelje koji nemarno čuvaju oruzje, i ostale nebuloze, mislim da bi država trebala da ima sistem za porodice nastradalih, kako im pomoći, kako pomoći svoj ostaloj deci koja su preživela, a išla u to odeljenje i školu, kako tim nastavnicima pomoći i svima ostalima koji su preživeli doživotnu traumu. Trag koji je ostavio ovaj događaj na svu tu decu, može jako ozbiljno da utiče na njihov život i dalji razvoj”, napisao je on.
Podsetimo, Leskovčani preko društvenih mreža pozivaju sugrađane da se sutra u 18 časova okupe na nezavršenom gradskom trgu kako bi odali poštu nastradalima u beogradskoj školi na koje je pucao 14-godišnji dečak.
Inicijativnu ideju je pokrenula odbornica u skupštini grada i profesorka Mirjana Perišić koja je najpre pozvala svoje kolege prosvetne radnike da se u to vreme u znak solidarnosti okupe na trrgu.
Leskovčani se i u ovom trenutku spontano okupljaju na platou ispred Leskovačkog kulturnog centra i pale sveće kako bi odali poštu stradalima.