Ukoliko se usvoje izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostignuti nivo prava na pristup informacijama biće snižen, saglasni su predstavnici civilnog sektora.
Pošto je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave otvorilo javnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija), ispred Koalicije za slobodu pristupa informacijama, organizovali su danas diskusiju u kojoj je trebalo da učestvuju predstavnici i civilnog sektora i državnih organa.
Kako piše Cenzolovka, predstavnici nevladinih udruženja saglasni su da izmene zakona neće unaprediti proces slobodnog pristupa informacijama, a skeptičan je i Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
On kaže da bi usvajanje ovakvog zakona dovelo do ozbiljnog ograničavanja prava javnosti da zna, jer njima neće biti rešeni neki od najvećih problema tokom primene postojećeg zakona – odbijanje da se izvrše rešenja i neodgovornost organa vlasti zbog nepostupanja po rešenjima poverenika.
Odredba koja je najviše uzburkala javnost odnosi se na brisanje obaveze organa od kog se traže tajni podaci da sprovede test javnog interesa pre nego što uskrati informaciju.
Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da ta odredba jeste problematična i da to nije bio predlog njegove kancelarije, ali dodaje da su u nekim drugim članovima dodate odredbe koje obavezuju organe koji se pozivaju na tajnost.
Kazne za takozvano ćutanje uprave, kada ona uopšte ne odgovori na zahtev tražioca u zakonskom roku od 15 dana, glasiće na odgovorno lice i iznosiće 30.000 dinara, odnosno 15.000 dinara ukoliko se plati u roku od osam dana.
Poverenik kaže da je ova izmena dragocena jer će na taj način naterati organe vlasti da odgovaraju na zahteve.
„Mislim da je to najveća sramota organa vlasti. Praksa pokazuje da se tražioci informacija uopšte ne poštuju, jer u poslednje tri godine od 60 do 80 odsto razloga za sve žalbe povereniku jeste ćutanje organa vlasti. Podnosioci zahteva su u 80 odsto slučajeva građani, i vi ne možete ignorisati svoje građane“, smatra Marinović.
Izmene zakona su za građane loš signal, smatra Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA, jer se na osnovu rešenja koja se predlažu stiče utisak da će građani teže dolaziti do informacija, s obzirom na to da izmene daju više prava državnim organima da na osnovan način odbiju zahtev za informaciju od javnog značaja.
„Izražavamo bojazan da će ove izmene i dopune dodatno ohrabriti organe da se sa jedne strane pozivaju na oznaku tajnosti, bez obaveze da obrazlože zbog čega neka informacija može ugroziti rad državnog organa ili interes države Srbije. Sa druge strane, može se i nastaviti sa praksom da državni organ jednostavno kaže da ne poseduje informacije, iako ih mora imati“, ocenjuje Dimitrijević.
On dodaje da će se na ovaj način sniziti ionako minimalni građanski aktivizam i suziti prostor za ljude koji misle svojom glavom. Istraživanje organizacije CRTA od prošle godine pokazalo je da dve trećine građana nisu uzele učešće u bilo kojoj lokalnoj akciji, dok se jedna trećina njih interesovala za rad državnih organa i slanje zahteve, ali će, kako smatra Dimitrijević, oni sada biti dodatno destimulisani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
