Tokom jučerašnjeg zasedanja republičkog parlamenta došlo je do oštre polemike narodnih poslanika sa juga Srbije o tome koliko je država i da li uopšte ulaže u Toplički okrug.
Najpre je narodna poslanica Demokratske stranke iz Niša Sanja Miladinović iznela zamerke na izvedenim radovima na takozvanom “Autoputu mira” koji treba da poveže jug Srbije sa Prištinom, a koji košta oko 1,4 milijarde evra.
“Čuveni auto put Mira, od skretanja sa auto puta na izlazu Merošina do Merdara napravljena je jedna besmislena petlja i mogu da vam kažem da je to petlja ako pogledate, imate utisak i da to izlazi da se ukrštaju možda tri auto puta, a u stvari tu je samo izlaz za jedan polu profil i izlaz za jedan regionalni put. I sve je to kod vas, sve šljašteće i sve vi to radite da bi prosto zasenili ili zaslepeli korupciju kojom se bavite i da se tu ne vidi iznos da je deonica koju ste radili plaćena 27 miliona 236 hiljada i 573 evra, a da po kilometru bi to koštalo četiri miliona i 952 hiljade 104 evra. Najbitnije od svega je da tu sve šljašti, kao da smo indijanci i da za jedno ogledalce i za bižuteriju nas kupuju. Ali na žalost tih pet i po kilometara auto puta ne postoji. Postoji deonica, odnosno brza saobraćajnica gde je već na postojećoj deonici samo urađena jedna zaustavna traka i da prosto dve trećine tog puta je postojalo, ali to nije smetalo predsedniku Aleksandru Vučiću da prilikom otvaranja puta, tu deonicu nazove auto putem. Ono što je najbitnije kod vas a to je da su sve vaše aktivnosti koruptivne i da sve korupcije se ogledaju u putnoj infrastrukturi i da na taj način otimate milijarde građana Srbije i mogu slobodno da kažem da ovo nije auto put mira, već je auto put korupcije i kriminala”, kazala je ona.
Odmah nakon toga njoj je replicirao prokupački narodni poslanik iz redova Srpske napredne stranke Darko Laketić.
“Javio sam se pre svega iz razloga što ranija govornica očito misli da su kozije staze alternativa auto putevima, infrastrukturi, da su puteljci ili možda sve ono što su oni radili u nekom ranijem periodu alternativa razvoju našeg regiona. Taj auto put o kome prethodna govornica govori znači život za ceo region i znači investicije, znači razvoj. Ono što bih želeo da kažem jeste da kao što je i predsednik Vučić rekao, to će biti auto put i zdravlje bože na proleće, mi ćemo dobiti novog izvođača koji će raditi auto put u punom profilu, dakle, od Merošine ka Prokuplju, takođe radiće se i trasa proširena trasa od Merošine do priključka na postojeći auto put i to je nešto što smo mogli samo da sanjamo za vreme vlasti, bivše vlasti u periodu kada su vršili vlast. Ono što je značajno jeste da već sada od trenutka kada je puštena ta deonica, u Prokuplju tri investitora koji su dolazili da se interesuju za industrijsku zonu, što nije bio slučaj ranije. Svaka priča koja se tiče toga, a to sam čuo nažalost u ovom parlamentu, da se taj auto-put gradi za Albance, za građane Kosova i tako dalje je takva čista demagogija i brutalna laž. Ovo kažem zato što prvo u Toplici žive Srbi. U Toplici živi narod koji je dao možda najveći broj žrtava i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu i narod koji zaslužuje investicije svake vrste, naročito infrastrukturne i to je nešto što je, još jednom ponavljam, preduslov razvoja. Mi taj razvoj apsolutno očekujemo upravo sa prolaskom ove trase infrastrukturne koja definitivno… Prvo, narod je apsolutno pozdravio i podržava nastavak radova punog profila od Merošine do Prokuplja koje se uveliko sprema i naravno da se već oseća značajna razlika ne samo u minutima koji su nam potrebni od Prokuplja, Kuršumlije itd. do još većih gradova u našoj zemlji, već se oseća i u tom smislu da postoji veće interesovanje investitora nego ranije”, istakao je on.
U raspravu se uključila i jelena Milošević, narodna poslanica Stranke slobode i pravde iz Niša.
“Kolega Laketiću, kratko pitanje – da li je put do industrijske zone u lošem stanju tako da prvo treba da se asfaltira put u Prokuplju? Bila sam, pa znam. Drugo pitanje – koliko trenutno firmi imate u industrijskoj zoni i kad je formirana?”, upitala je ona.
Pre nego što je dozvolio Laketiću da odgovori, u celu raspravu se umeštao i predsednik narodne skupštine Vladimir Orlić.
“Ako ulazimo u zonu kratkih pitanja na koje su odgovori jako važni, imam i ja jedno za vas – da li planirate da platite onu dasku koju ste odvalili u Skupštini kad ste divljali na prošloj sednici?”, upitao je on Miloševićevu.
Laketić je zatim kazao da su pitanja na mestu.
“Ajde prvo da krenem šta su motivi naši bili da napravimo novu industrijsku zonu.
Naši motivi da napravimo novu industrijsku zonu su ti što je stara industrijska zona za vreme bivše vlasti rasprodata u bescenje. Mi nismo imali gde da dovedemo investitora. To je bio glavni problem. Znači, mi nismo imali prostor gde bi mogli da dovedemo bilo koga i da mu ponudimo neki prostor za investiciju, makar to bila i grinfild. Znači, naši motivi su bili nedostatak prostora i rasprodaja postojeće industrijske zone. Kada smo se odlučili, dakle, napravili smo je i ta industrijska zona poseduje sve infrastrukturne priključke. Put o kome pričate, doći ćete, pa ćemo zajedno pogledati. Ja apsolutno tu vrstu pitanja ne razumem. Dakle, sama industrijska zona raspolaže i industrijskom strujom i optičkim internetom, svim komunalnim priključcima i u ovom trenutku od otvaranja postojeće deonice, koju ste malopre spominjali, dakle Merošina – Merošina 1, mi već imamo tri investitora koji praktično čekaju odluku”, kazao je on.
Sa mesta mu je dobacila Jelena Milošević pitanjem : Koliko trenutno firmi imate u industrijskoj zoni?)
“Pa imamo godinu i po dana od završetka industrijske zone. O čemu pričamo? Pa, jel vi mislite da investitori padaju s neba? Ne razumem. Nemojte da koristite parlament za ovakvu vrstu diskusije znači. Moram samo da kažem još jednu stvar. Za vreme vaše vlasti ugašeni su FIAZ, „Topličanka“, „Milan Toplica“. Čak je bilo i suđenje za „Milana Toplicu“, vezano za predsednika jednog od vaših odbora. Znači, ugašena je fabrika FIAZ, ugašena je filcara, Fabrika filca. Znači, sve što je postojalo, ugašeno je. „Hisar“ sa 1.200 radnika spao je na 100. O čemu vi pričate? Za vreme ove vlasti, pored „Leonija“, koji je radio, otvorena je Fabrika „BizLink“ i napravili smo novu industrijsku zonu na 16,5 hektara i naravno da će doći investitor, za razliku od perioda kada je grad ne bio u sunovrat, nego je u jednom trenutku bez posla ostalo u Prokuplju oko 10.000 ljudi kojima niste pružili alternativu. Nije im pružena šansa da dobiju drugi posao, nego su samo dobili otkaz i isterani na ulicu. Ovde nije takav slučaj. Znači, ovde pre svega sa novom industrijskom zonom zaista očekujemo razvoj grada i to će jako brzo i biti”, odgovorio je on.
Orlić je zatim dao reč ponovo Miloševićevoj i istakao da očekuje da mu odgovori na postavljeno pitanje.
“Prvo, ja nisam bila na vlasti kada me je gradonačelnik Prokuplja optužio da sam ostavila 500 hiljada ljudi na ulici. Imala sam 12, odnosno 13 godina. Drugo, u vreme ove sada vlasti u Prokuplju je dato u koncesiju JKP „Hameum“. U Prokuplju je uništena, odnosno gradske apoteke više nema. U Prokuplju su bazeni, teniski tereni takođe dati koncesionaru, pa se postavlja logično pitanje. Ova prethodna vlast je, kažete, uništila, vi ste je rasprodali, odnosno dali u bescenje i ja jako brinem za građana Prokuplja šta će zapravo ostati na kraju. Vrlo kratko. Prokuplje je divno. Topličani jesu dali mnogo i Topličani ne zaslužuju, posebno oni ljudi u „Hameumu“…”.
Njeno izlaganje prekinuto je Orlićevom konstatacijom da joj je isteklo vreme poslaničke grupe.
“Znate o čemu pričam. Takođe su ostali bez posla”, dodala je ona.
“Vidite, i poslednje sekunde koje ste imali na raspolaganju ste iskoristili, a niste mi odgovorili da li planirate da platite ono što ste napravili štetu ovde i polomili? Umete samo da dobacujete, a ne umete da odgovorite šta ćemo za štetu koju ste napravili, lomeći ovde imovinu građana Srbije”, dodao je Orlić, pa ponovo ustupio reč Laketiću.
“Moram da odgovorim na neistine. Prvo, ne znam o kakvoj koncesiji na bazenima govorite. Nema nikakve koncesije na bazenima. To je laž. Druga stvar, apotekarska ustanova, nijedan radnika nije ostao bez posla. Svi su na svojim radnim mestima sa većim platama nego što su imali. Pa, valjda je to suština? Nijedan dinar iz gradske kase nije otišao na dugovanja apotekarske ustanove. Pa, valjda je to suština? Što se tiče komunalnog preduzeća, nije vas sramota da o tome govorite? Pa, vi ste ostavili firmu…”, zahuktao se on.
Koji mi – dobacila mu je sa mesta Miloševićeva.
“Vi. Vi pripadate toj grupaciji gde sedite. Ostavili ste firmu sa preko 550 radnika svojevremeno, a od toga sada, kada se radila racionalizacija, dakle, od 270 radnika, nažalost, preko 200 ljudi je bilo u administraciji. Pa, ko će to da izdrži? Pa, koja država može to da plati? O čemu pričate? Zašto ste ostavili takvo stanje u javnim preduzećima i ustanovama? Suština je u tome. Kada neko na nečija leđa padne da uradi tako značajne poteze, onda se proziva krivac. Pa, krivac je taj koji ostavi takvo stanje, a ne neko ko rešava takve posledice neodgovornosti i bahatosti pojedinac. O tome se radi. Ne trpim laži. Nemojte sledeći put da izgovarate takve neistine”, zaključio je on.
D.Marinković
