Problem stanovanja Marije Hadži Tančić rešićemo do kraja ove godine, obećao je u septembru novinaru Rešetke načelnik Jedinstvene gradske uprave Leskovac Miloš Cvetanović.
Ova Leskovčanka koja već deset godina živi u „nepostojećem“ stanu u Prolomskoj ulici u Leskovcu koji joj je dodeljen od strane grada na ime bolesnog deteta, a da za to nema ni jedan jedini validni papir, i dalje se nalazi u njemu.
“Nakon te izjave Miloša Cvetanovića, koju sam videla u vašoj emisiji niko me nije kontaktirao do danas. Novu godinu ću morati da proslavim na nekom drugom mestu sa rodbinom kako se ne bih smrzavala kod kuće”, kazala je danas našem novinaru ova Leskovčanka.
Kako smo već pisali, iako je kod lokalnih institucija zavedeno da ona živi u socijalnom stanu u centru Leskovca, Marija je čitavu deceniju smeštena u ćumez od 15 kvadrata u kome jedva može i da se okrene. Dete joj je u međuvremenu umrlo, a ova Leskovčanka celu deceniju obija vrata gradskih institucija da reši problem.
„U katastru je upisano neko drugo lice kao korisnik stana. Pokrenuti su postupci da se to utvrdi. Što se tiče tih zgrada, mi nemamo adekvatne pravne akte da izvršimo njihov upis u svojinu grada“, tvrdio je Cvetanović.
Još pre devet meseci smo pisali o Marijinom problemu kojoj je Elektrodistribucija još pre godinu dana isključila i struju.
„Struja može da se reši već sutra i da joj ista bude priključena i to mora da uradi Elektrodistribucija, a obećavam da ćemo problem sa tim stanom definitivno rešiti do kraja ove godine“, kazao je u septembru Cvetanović.
Osim obećanja, Marija nije dobila ništa drugo.
Zbog toga i naš MERAЧ ovu izjavu Miloša Cvetanovića ocenjuje kao neispunjeno obećanje.
Marijin problem, zapravo, može da reši jedino Komisija za dodelu opštinskih stanova formirana pri leskovačkoj lokalnoj samoupravi koja nije zasedala pune tri godine.
Njen slučaj je samo jedan od tridesetak stanova „ni na nebu ni na zemlji“ koje gradske vlasti ne mogu da reše.
„Obećanje ludom radovanje“.
Pa zar ste očekivali od čoveka ovakvog kapaciteta da ispuni obećanje? Njega treba pomeriti sa te pozicije jer ni likom a ni delom je ne zaslužuje. Njegov maksimum je biti sekretar škole u Pečenjevce.