Pravosuđe je godinama opterećeno velikim brojem parnica sa istovetnim ili sličnim zahtevima, koje se obično nazivaju „masovnim predmetima“ ili „masovkama“. One izazivaju veliku opterećenost sudova i nemala davanja iz budžeta. Ovo bi ukratko bila suština istraživanja koje je predstavila Pravosudna baza Jug na onlajn konferenciji.
Najpoznatije „masovke“ tiču se smenskog i noćnog rada, naknada za ishranu i regres zaposlenih u JP „Železnice“ i odgovornosti pravnih sledbenika nakon restrukturiranja, uvećane zarade pripadnika policije, diskriminacija ratnih rezervista (veterani), prekomerno isplaćene naknade za boravak dece u vrtićima, diskriminacija poljoprivrednih osiguranika (poljoprivredne penzije), ništavost troškova obrade kredita…
“Nema naznaka da će se u skorijoj budućnosti smanjiti intenzitet masovnih predmeta. Naprotiv, sve su prilike da će doći do omasovljenja novih tipova tužbi. Jedan od uzroka može biti pandemija, zbog čega je prošlog proleća proglašeno vanredno stanje. Iako Ustavni sud nije prihvatio da razmatra ustavnost proglašenja vanrednog stanja, zauzeo je stanovište da je prekršajno kažnjavanje zbog nepoštovanja mere zabrane kretanja neustavno”, navodi se u istraživanju.
Od „masovki“ posebnu korist imaju advokati, koji i savetuju klijente da se upuštaju u postupke, u njih ulažu velike resurse i čak se i specijalizuju.
Fenomen masovnih tužbi u Pravosudnoj bazi Jug razmatrali su na primeru tzv. nacionalki, kod kojih su fizička lica tužila NSZ jer nije isplaćivala naknadu za slučaj nezaposlenosti u skladu sa Zakonom. Od 2013. do 2018. protiv NSZ, prema njihovoj dokumentaciji, podneto je više od 150.000 tužbi. Čelni ljudi ove kuće kažu da je realizovano tek oko 40.000 i da su dve trećine dobili. Na ime dodeljenih kazni i naknada štete isplaćeni su milioni dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
Ako stepropustili...
