Tijana Milićević je doktor hemijskih nauka koji se specijalizovao za hemiju životne sredine. Njen rad se fokusira na istraživanje kako zagađujuće supstance utiču na hranu i da li imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi. Ona koristi razne hemijske metode za analizu prisustva štetnih supstanci u različitim uzorcima, kao što su voće, povrće, riba, vino, voda, humano mleko… Osim toga, u okviru njenih naučnih istraživanja analizirala je i uzorke humanog mleka, u kojima je sa kolegama iz Hrvatske ispitivala koncentracije metala, organohlorne pesticide i polihlorovane bifenile. Tijana Milićević naglašava osetljivost trudnica, dojilja i dece na zagađujuće supstance iz životne sredine i hrane, ističući važnost svesti o izvorima izlaganja i potrebi za zaštitom ovih vulnerabilnih grupa.
Razmatrajući aktuelna pitanja o upotrebi pesticida, klimatskim promenama i transformaciji poljoprivrede, dr Milićević deli svoje viđenje o potrebi za novim pristupima u poljoprivredi radi postizanja održive proizvodnje bez hemijskih pesticida.
Ovaj intervju s dr Tijanom Milićević ukazuje na njen značajan doprinos u istraživanju uticaja zagađujućih supstanci na životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i na njenu posvećenost unapređenju održivosti poljoprivrede i bezbednosti hrane sa aspekta hemije životne sredine.
Koje su najčešće vrste zagađujućih supstanci koje ste ispitivali u Vašim istraživanjima?
Zajedno sa timom istraživača iz Laboratorije za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu i Hemijskog fakultetu u Beogradu u okviru višegodišnje saradnje ispitujemo potencijalno toksične elemente i organske zagađujuće supstance u različitim uzorcima iz životne sredine. Mi, kao naučnici, ne vršimo rutinska merenja koncentracija, već pronalazimo odgovore na inovativne naučne hipoteze. Bavimo se ispitivanjem mobilnosti, biodostupnosti i bioraspoloživosti potencijalno toksičnih elemenata i organskih zagađujućih supstanci iz različitih uzoraka, kao što su zemljište, biljke, voda, vazduh, hrana, a sve to radi procene rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Tako smo, do sada, ispitivali potencijalno toksične elemente poput kadmijuma, olova, arsena, žive, hroma, nikala, stroncijuma, antimona, kalaja, ali i nekih koji se ne ispituju često poput lantanoida i aktinoida tj. elemenata retkih zemalja u različitim uzrocima. Ispitujemo i da li koncentracije pesticida, polihlorovanih bifenila, policikličnih aromatičnih ugljovodonika i metala prisutne u tragovima mogu imati štetne efekte na ljude prilikom dugoročnog izlaganja tim koncentracijama koristeći statističke modele za procenu rizika po zdravlje ljudi.
Kako procenjujete rizik koji te zagađujuće supstance predstavljaju za zdravlje ljudi?
Rizik po zdravlje ljudi procenjujemo na osnovu izmerenih koncentracija u realnim uzorcima iz životne sredine (vazduha, zemljišta, vode) i uzorcima hrane, korišćenjem statističkih modela. Modele prilagođavamo lokalnim uslovima tj. navikama i osobinama stanovništva koje je direktno ili indirektno izloženo ispitivanim supstancama. Do sada smo u okviru različitih eksperimenata i projekata procenjivali rizik po zdravlje ljudi izloženim toksičnim i kancerogenim elementima iz zemljišta, vode, voća, ribe, humanog mleka itd.
Koji su najveći izvori zagađenja u Srbiji i kako se oni mogu smanjiti ili eliminisati?
Kao hemičar specijalizovan za naučna istraživanja iz oblasti životne sredine, do sada sam istraživala različite uzorke, poput urbanog i poljoprivrednog zemljišta, grožđa, vina, povrća, vode, suspendovanih čestica u vazduhu, ribe, humanog mleka itd. Kako se moj tim i ja bavimo naukom, što podrazumeva ciljano ispitivanje nekih određenih potencijalno toksičnih supstanci i razvoj novih naučnih pristupa i metoda, naša istraživanja nisu uslužni monitoring za identifikaciju najvećih izvora zagađenja u Srbiji, već imaju za cilj da odgovore na neke specifične naučne hipoteze, bavimo se razvojem inovativnih naučnih metoda i analiza. Kako je bavljenje naukom veoma skupo, naše analize nisu rutinske već inovativne i imaju za cilj da odgovore na precizno postavljene naučne hipoteze. Verujem da će u budućnosti naučni pristupi i istraživanja imati veću komercijalnu perspektivu za šta nam je potrebna mnogo veća finansijska podrška. Fokus naših istraživanja je na ispitivanju mobilnosti, biodostupnosti, bioraspoloživosti i procene rizika na osnovu koncentracija elemenata i organskih zagađujućih supstanci u uzorcima iz životne sredine i hrane radi procene rizika po zdravlje ljudi prilikom dugoročnog izlaganja supstancama prepoznatim kao toksične i kancerogene.
Sa mog aspekta istraživanja poljoprivrednih sredina, kao najveći potencijalni izvori zagađenja se mogu identifikovati industrijska postrojenja, saobraćajnice, navodnjavanje vodom koja je kontaminirana industrijskim ili otpadnim vodama, a ono što bih istakla kao opasnost su divlje deponije gde se bacaju razne otpadne hemikalije i gde zemljište može biti višestruko zagađeno, a kojih ima u velikom broju u poljoprivrednim sredinama. Te zagađujuće i opasne supstance iz zemljišta mogu dospeti do vodotokova, i do poljoprivrednih proizvoda. Pre svega, mislim da svi mi kao pojedinci treba da vodimo računa i da razmišljamo o ličnim postupcima koji doprinose zagađenju.
Koje zagađujuće supstance mogu da se identifikuju u uzorcima humanog mleka, šta uzrokuje pojavu tih zagađujućih supstanci i kako one mogu da utiču na zdravlje novorođenčadi?
Zajedno sa kolegama sa Instituta za Medicinska istraživanja i medicinu rada iz Zagreba, gde sam radila svoje postdoktorsko usavršavanje, sarađujemo na ovoj temi. Analiziramo metale, organohlorne pesticide i polihlorovane bifenile u uzorcima humanog mleka. Moje postdoktorsko istraživanje je bilo fokusirano da razvijem metode i primenim in vitro istraživanja za ispitivanje bioraspoloživosti pomenutih potencijalno toksičnih supstanci iz humanog mleka radi procene rizika po zdravlje odojčadi.
Trudnice, dojilje i deca su posebno osetljive grupe na koje zagađenje ima štetne posledice. Majke tokom trudnoće i laktacije putem ishrane ili izlaganjem u radnoj ili životnoj sredini mogu biti izložene različitim supstancama tj. hemikalijama. Toksične i kancerogene supstance se lako mogu akumulirati u organizam majki i da se kroz humano mleko koje je obogaćeno lipidima dalje prenesu u organizam deteta. Te koncentracije štetnih supstanci u humanom mleku su, u do sada ispitivanim uzorcima mleka zdravih majki, prisutne u tragovima i nemaju negativne posledice po zdravlje odojčadi. Međutim, moram istaći da je izloženost štetnim supstancama iz životne i radne sredine kao i konzumacija proizvoda poput hrane i cigareta, majke indirektno izlažu i bebe štetnim efektima tih supstanci. Često pojedinci ne razmišljaju o tome, trudnice, dojilje i deca borave u prostorijama koje se greju pećima sa unutrašnjim loženjem, prostorijama gde se koriste hemikalije ili konzumiraju cigarete. Mnoge toksične i kancerogene supstance koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, iz hemikalija ili cigareta, kao i iz hrane su lipofilne tj. vezuju se za masti, a humano mleko je bogato proteinima i lipidima pa samim tim se u njemu akumulira veća koncentracija tih supstanci. Posebna pažnja, bi trebala biti posvećena ženama u ovom periodu, pošto se na taj način može smanjiti unos potencijalno toksičnih supstanci u organizam beba.
Kakvi su izazovi sa kojima se suočavate kao žena u nauci i šta biste savetovali mladim devojkama koje žele da se bave naukom?
Izazova ima puno. Bavljenje naukom je veoma specifično zanimanje i verovatno nas niko osim kolega naučnika ne razume u potpunosti. Naučnici rade non-stop i večito su u nekoj jurnjavi za finansiranjem istraživanja, nabavkom opreme koja nam uvek nedostaje i hemikalija za rad, a pored administracije i papirologije kojom smo sve više zatrpani, mi imamo i naš glavni poziv, ono u čemu uživamo i za šta smo se školovali, to je naučno istraživanje. Nauci u Srbiji su potrebni ozbiljni budžeti. U poslednje vreme se primećuje mali pomak u vezi finansiranja određenog broja naučnih projekata, ali ipak mnogo naučnika sa kvalitetnim i inovativnim idejama i dalje ostaje bez finansiranja i budžeta za realizaciju eksperimenata.
Mislim da su devojke, ali i svi mladi ljudi danas manje motivisani da istražuju. Mnogi upisuju doktorate samo da bi dobili neko zvanje ili diplomu, što je poražavajuće za nauku. Pravi naučnik može da bude samo onaj ko to zaista voli, stalno prihvata i rešava nove naučne izazove i razmišlja sistematično i istraživački. Kada se susretnem sa mladim ljudima koji zaista žele da se bave naukom i imaju taj istraživački talenat, a još i žele da ostanu u nauci i u zemlji, zaista se obradujem. Tim ljudima treba biti podrška i motivacija da rade ono što vole na najbolji mogući način. Moj savet svim mladim ljudima je da veruju u ono što rade i da uživaju u svom poslu, samo tako će biti najbolji. U nauci se rezultati nekada ne vide odmah, ali se pošten i predan rad jasno vidi kroz kvalitet naučnih radova koji se publikuju i časopisa gde se publikuje, kao i saradnje na međunarodnom nivou.
Koliko prekomerna upotreba pesticida može dugoročno da ostavi posledice na zemljište i čoveka?
U Srbiji postoji dobra regulativa koja se oslanja na evropsko zakonodavstvo, međutim što se tiče primene regulative i rada inspekcijskih službi, ja zaista nemam uvid u to i nisam kompetentna da na tu temu govorim. Za pitanje kakvu hranu jedemo i šta je prisutno u marketima u Srbiji verovatno bi Vam bolji sagovornik bio neko iz redova inspektora.
Što se tiče prekomerne upotrebe pesticida, dosta toga zavisi od svakog pojedinačnog proizvođača. Ukoliko se poštuje karenca, koncentracije pesticida u proizvodima budu identifikovane u tragovima ili ih nije ni moguće identifikovati. Međutim, dugoročna upotreba pesticide može da dovede do povećanja koncentracija u zemljištu. Te povećane koncetracije pesticida ili drugih zagađujućih supstanci iz zemljišta mogu negativno uticati na radnike u poljoprivrednim sredinama i na stanovništvo tih ruralnih oblasti. Resuspenzijom zemljišta te supstance se emituju u vazduh i ljudi mogu biti izloženi njima dermalnim izlaganjem, udisanjem i gutanjem čestica prašine. Neke od hemikalija koje su se koristile u prošlosti u poljoprivredi i dalje su prisutne u zemljištu, one koje se sada koriste i metali iz zemljišta mogu da imaju negativne posledice po ljudsko zdravlje prilikom dugoročnog izlaganja.
Ako stepropustili...
Da li postoji način da čovek bude kompletno zaštićen od uticaja zagađujućih supstanci koje se nalaze u hrani i vazduhu?
Naravno da ne. Poslednjih godina javnost se više bavi temom zagađenja životne sredine, ali se informacije veoma lako i na pogrešan način interpretiraju, često da uplaše ljude ili da se dobije neki senzacionalistički naslov. Koncentracije potencijalno toksičnih supstanci su prisutne, makar u tragovima svuda. Čovek svojim aktivnostima proizvodi i emituje ove supstance u životnu sredinu, a kada bi njihova emisija u ovom momentu prestala i koncentracije koje su godinama emitovane u vazduh, vodu, zemljište i akumulirane u hranu, biljke, životinje i ljude bi ipak bile prisutne. Da pojasnim, pod zagađujućim supstancama se smatraju sve organske i neorganske hemijske supstance poput pesticida, metala, polihlorovanih bifenila, policikličnih aromatičnih ugljovodonika i sl. Sada je već poznato da u urbanim sredinama, posebno tokom zimskih meseci, vazduh je prilično zagađen. Čovek bez vazduha ne može, ali s obzirom da postoje informacije i upozorenja o prekomernom zagađenju vazduha napolju, svaki pojedinac može da bira kada i da li će neke dodatne aktivnosti poput slobodnog vremena ili fizičkih aktivnosti, slobodnih dana provoditi napolju u urbanoj sredini. Ono na šta možemo kao pojedinci uticati je da biramo mesta gde ćemo provoditi vreme, da ne konzumiramo cigarete u zatvorenom prostoru posebno u prisustvu dece i osetljivih grupa ljudi (hroničnih bolesnika i trudnica), zato što koncentracije zagađujućih supstanci u zatvorenom prostoru mogu u nekim slučajevima biti mnogo veće i štetnije po zdravlje ljudi nego napolju. Što se tiče konzumacije hrane, pre svega treba da se menja svest proizvođača da poštuju karence, da ne koriste zagađene ili otpadne vode za navodnjavanje, da identifikuju izvore zagađenja u okolini proizvodnih parcela i da pokušaju da izaberu pogodne kulture za zasađivanje i pozicioniraju parcele tako da potencijalni izvori zagađenja u okolini ne doprinesu povećanju potencijalno toksičnih supstanci u proizvodima. Ono što je bitno da se napomene, da su sami proizvođači prilikom tretiranja proizvoda pesticidima izloženi većim koncentracijama hemijskih supstanci koje mogu imati negativne posledice na njihovo zdravlje, pa je bitno da i sami sebe zaštite.
Usled klimatskih promena i pojave novih štetočina na našim prostorima, da li će upotreba pesticida biti sve učestalija u poljoprivredi i kako to može da se odrazi generalno na poljoprivredu, a samim tim i na čoveka?
To se ne dešava samo na našim prostorima, već globalno, poljoprivreda se trenutno oslanja na hemijske pesticide, ali zbog ozbiljnih posledica po zdravlje i životnu sredinu postoje jasne indicije da su potrebna nova rešenja da bi se obezbedila bezbedna i ekološka poljoprivredna proizvodnja. Usled događaja prouzrokovanim klimatskim promenama toksične i kancerogene supstance mogu se povećati u poljoprivrednim sredinama. Prilikom povećanja temperature biljke postaju manje otporne i koristi se više hemikalija i agresivniji preparati za tretman. Previše padavina usled klimatskih promena dovodi do izlivanja otpadnih voda koje mogu da ugroze zemljište i useve ali i da povećaju koncentracije toksičnih supstanci u poljoprivredi. Takođe, pojavom požara dolazi do stvaranja hemijskih supstanci kao proizvoda sagorevanja koje se emituju u vazduh, ali i npr. pesticidi prilikom sagorevanja poljoprivrednih oblasti i rastinja. Te suspendovane čestice iz vazduha se mogu deponovati na površinu zemljišta i useva. Postoje istraživanja gde je dokazan dominantan uticaj zagađujućih supstanci iz vazduha na lisnato povrće. Kako je EU usvojila Evropski zeleni sporazum, na evropskom nivou je osnovana asocijacija naučnika u okviru COST projekta „T0P-AGRI-Network“ koja stremi ka prelasku na poljoprivredu bez pesticida, angažujući istraživače, poljoprivrednike, industriju i potrošače u tom procesu. Ova transformacija ima za cilj stvaranje održive poljoprivrede visokog kvaliteta i sigurnosti hrane. Rukovodim timom istraživača iz naše zemlje sa kojima učestvujem na ovom projektu. Verujem da će ovaj konzorcijum istraživača na međunarodnom nivou pružiti temelj za promovisanje održivog agro-prehrambenog sistema bez hemijskih pesticida, što ima za cilj naučnu i stručnu podršku ekološki prihvatljivoj i konkurentnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Razgovarao: Nikola Mladenović
