Ima li od starijih Leskovčana pa i onih mlađih ko nije čuo ,ili poznavao legendu našeg grada KIKU SEMENKARA?? „Semenke Regan poslao,crvljivi jabučiki,pokvarene žvake“ govorio je, a opet svi kod njega kupovali. Zašto? Pa baš zato, jer je on bio Kika!
Branko ( Kika) Cvetković rođen 2.6.1918 u Leskovcu od oca Dimitrija i majke Julijane gde je i umro 28.9.2009 godine.
Kika je primao penziju 61 godinu. Radio je u preduzeću „RINGOV“, sadašnja ciglana Mlaost. Doživeo je povredu na radu 1948. kada mu je vagon pregazio nogu, a radni staž svega 3 godine. Kao penzioner počinje sa prodajom štampe po ulicama grada i nije bilo vesti koju on nije prvi saznao,a i glasno iznosio prilikom prodaje novena, pišu Čaršijske priče Leskovac.
Svi pamte Kikine „REGANOVE“ semenke,žvake i šećerne jabuke.Uvek viđen na sva sportska dešavanja i ispred svake škole sa svojim kolicima i korpom sa semenkama i ostalim „džidžu midžama“..Ni jedna bioskopska projekcija nije mogla proći bez Kike ispred. Njegovi sinovi su bili poznati tapkaroši bioskopskih karata,a Kika je bio taj koji ih je obaveštavao o prisustvu policije ,samo bi povikao „KIŠA,KIŠA“ što je bio znak Dumbi i Bokiju da BEGAJU.
Prepoznatljiv bio po galami,kačketu i štapu.Nije bio na ni jednoj svadbi,a ni na sahrani.Na svadbe i veselja nije išao jer je jeo samo u svojoj kući šta mu spremi njegova supruga Božana ,a za sahrane je imao svoj moto „neću da gi idem jer neće ni oni meni dođu kad umrem“.
Inače, voleo je život pre svega, pa ima i jedna anegnota u vezi s tim. Gradske vlasti su htele da mu oduzmu vinograd kod Svetoilijskog groblja koje on nikako nije dao. Zasedali sinovi sa njim te večeri i sin Aca kaže: „Ako nam taj vinograd oduzmu ja neću da me tamo sahrane“, na šta je Kika prokomentarisao: „A Božano bre, pa ni mi neće damo da ga tamo sarane“. Parcela je i dan danas u vlasništvu familije. Govorio je „ja sam jedini koji je prejebao državu,nemam radni staž,a primam penziju…
Odelo nikada nije nosio zbog poreznika ,da ne vide što ima para,inače je znao ko kad u gradu prima platu i uvek je čekao ispred ustanove da sakupi pare od dužnika. Govorio je da ima toliko dužnika da može dve kuće da sazida.
Kika je imao neobičnu pasiju da uvek u svojim kolicima,korpi sa semenkama ili u ruci ima transistor. Na sahrani Kike su sinovi stavili tranzistor u kovčeg i na iznenađenje svih prisutnih malo pre ukopa se tranzistor sam uključio.
Preuzeto sa Čaršijske priče – Leskovac
Ako stepropustili...
