Tragedija tridesetogodišnjieg Igora Vidojkovića iz niškog sela Kamenica, koji se utopio u nedelju na Krajkovačkom jezeru kod Niša, ponovo je otvorila temu opasnosti kupanja na jezerima i rekama koji nisu zaštićeni i obezbeđeni.
Kobnog dana, nesrećni momak je spas od letnjih vrućina sa braćom potražio na ovom zloglasnom jezeru iako na njemu važi zabrana za kupanje.
Inače, Krajkovačko jezero je veštačka akumulacija nastala 1986. godine izgradnjom brane na Krajkovačkoj reci, levoj pritoci Južne Morave.
I pored istaknute zabrane za kupanje, omiljeno je mesto za ovu vrstu zabave, tako da je tokom leta puno kupača iz Merošine, Prokuplja i Niša.
Ovo nije jedina tragedija na Krajkovačkom jezeru i godinama unazad se apeluje da kupači izbegavaju kupanje u njemu.
VLASINSKO JEZERO JEDNO OD NAJOPASNIJIH ZA KUPAČE
Na listi opasnih jezera definitivno je i Vlasinsko jezero. Reč je o akumulacionom jezeru na jugoistoku Srbije sa površinom od 15 km² i dubinom do 35 m.
Vlasinsko jezero je izuzetno opasno čak i za iskusne plivače. Skoro svake godine svedoci smo vesti o utapanjima.
Najveći neprijatelj kupača u jezerima je razlika u temperaturi vode.
U njima nema virova, velikog protoka vode, ali ono što malo njih zna, jeste da je problem temperatura vode. Na površini je topla, ali je već nakon pola metra hladna i upravo to može da bude kobnog za plivače, pogotovo one sa manje iskustva.
Kada plivač koji nema dovoljno iskustva uđe u taj hladan deo, organizam sam počinje da povlači krv u unutrašnje organe, jetru, bubrege, i sve što je vitalno za održavanje života.
OPASNOST VREBA NA DIVLJIM PLAŽAMA
Spasioci koji rade ovog na srpskim kupalištima, rekama i jezerima upozoravaju da su najčešći uzroci utapanja nedovoljno poznavanje tehnika plivanja i održavanja na vodi, ali i nepoznavanje potencijalnih opasnosti na kupalištu(virovi, vrtlozi, brzaci).
Kako navode, opasnost predstavljaju i loše zdravstveno stanje kupača, zamor i grčevi.
“Konzumiranje alkohola i velikih količina hrane pre ulaska u vodu takođe predstavljaju opasnost. Poslednjih godina dešavalo se da se utope i oni koji su koristili narkotike”, navodi spasilac iz Vlasotinca, sa dugogodišnjim iskustvom, Dalibor Jović.
Njegova preporuka je da se kupači pre ulaska u ovdu najpre dobro rashlade.
“Ruke, noge, vrat, ramena grudi… Pa tek tada ulazak u vodu”, savetuje on.
On posebno upozorava kupače na jezerima, posebno Brestovačko jezero, na dvadesetak kilometra od Leskovca, za koje tvrdi da jeste specifično i opasno za kupače.
“Tamo nema virova, ali kod brane, koja je napravljena za potrebe vodosnabdevanja Bojnika i Lebana, primetne su jake struje. Takođe, potencijalna opsanost na jezeru je i za sve one kupače koji skaču sa takozvane izvidnice”, objašnjava.
Četrdesetjednogodišnji Dalibor Jović je spasilac sa deset godina staža i upozorava da deca nikako ne bi smela da idu na neuređena kupališta.
„I na uređena kupališta decu ne treba puštati bez nadzora starijih. Mališane uvek treba držati na oku pored vode”, kaže Jović.
Spasilac napominje da, ako se dogodi davljenje na neuređenom kupalištu, nikako ne treba pokušati spasavanje iz vode jer je takva situacija rizična i za davljenika i za spasioca.
Takve akcije mogu da rade samo spasioci koji su prošli obuku i znaju kako se prilazi osobi koja se davi, dodaje naš sagovornik.
„Ukoliko se dogodi davljenje na neuređenom kupalištu, osobi bi trebalo dodati neki predmet, poput lopte, dušeka na naduvavanje… Treba pokušati spasavanje sa obale tako što se osobi doda kanap, grana za koju će se uhvatiti”, savetuje Jović.
NIJE SRAMOTA REĆI DA SI NEPLIVAČ
“Do davljenja dolazi i zbog toga što je neplivače sramota da kažu da ne znaju da plivaju. Često se desi da grupica od par njih uđe u vodu. Tu uvek postoji jedan od njih koji ne zna da pliva. Društvo ga izaziva, i on u želji da se dokaže, krene da pliva i tu dolazi do davljenja”, objašnjava Dalibor i apeluje na sve neplivače da o tome obaveste dežurne spasioce, kako bi više pažnje obratili na njih.
Većina kupališta u Srbiji na obalama ima angažovane spasioce, ali veliku opasnost predstavljaju takozvana divlja kupališta koja su sve češće, zbog nepristupačnosti terena, manjka turista i divlje prirode, omiljena mesta za posetioce.
Poštovanje pravila ponašanja na kupalištima jedan je od ključnih faktora u sprečavanju tragedija.