I dok cene nekretnina u gradu na Veternici vrtoglavo rastu, a mladi bračni parovi užurbano traže krov nad glavom, velelepne vile u centru Leskovca, iz različitih razloga, propadaju i postaju hotelski smeštaj za beskućnike, poput “Buljinine kuće”.
Pored ove lepotice prolazimo ne primećujući je jer je odavno dom glodara, pasa, mačaka i ljudi lutalica.
Decenijska kuknjava o praznim i napuštenim selima i varošicama preselila se u centar Leskovca.
U komšiluku ove zaboravljene lepotica dižu se višespratnice, nove zgrade u kojima deset kvadrata stana staju skuplje nego cela kuća zaboravljenih i iščezlih duša.
Ona, kao i mnoge druge, zahvaljujući naslednicima uglavnom rasutim po svetu, čeka na rušenje. Na tome može i da se zaradi. Obnova sjaja skupo košta.
Leskovac broji na stotine napuštenih kuća, „lepotica“ iz onog ili novijeg vremena, koje i na par metara od Bulevara oslobođenja, centralne gradske ulice, grozničavo podsećaju na apokalipsu, urasle u korov i paučinu, kao u onom dokumentarnom filmu „Nacionalne geografije“ o tome kako bi svet izgledao dvesta godina nakon nestanka čovečanstva sa planete.
Možda, kada i ako postanemo deo Evropske unije, poput Hrvatske, dobije sredstva preko EU fondova za obnovu napuštenih kuća. Ali i tu su nam šanse male jer taj novac uglavnom dobijaju mesta za razvoj seoskog i etno turizma.
A da pokušamo sa najavom apokalipse? Bar da privučemo turiste i nekog glumca preobučemo u Pobesnelog Maksa, pa neka zazveckaju evri…
Ako stepropustili...
