Ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć i ko sve može da je pruža
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći usvojen je 2018. godine, a građani često i ne znaju da mogu da koriste ove usluge koje mogu da pružaju institucije sistema, ali i udruženja građana.
Zbog toga je Centar za unapređivanje pravnih studija danas u Leskovcu organizavao predavanje o podizanju kapaciteta lokalnih udruženja u pružanju besplatne pravne podrške i pomoći.
“Besplatna pravna pomoć se po Zakonu pruža prvenstveno licima koja pripadaju osetljivim društvenim grupama, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, stariji, siromašna lica, Romi, oboleli od zaraznih bolesti, žrtve oružanih sukoba, lica koja ne poseduju lične dokumente, lica bez stalnog prebivališta, migranti, lica koja pripadaju seksualnim manjinama i drugi”, objašnjava Saša Gajin iz Centra Centar za unapređivanje pravnih studija u Beogradu.
Prema Zakonu, udruženja su ovlašćena da samostalno pružaju besplatnu pravnu pomoć i podršku pripadnicima osetljivih društvenih grupa pre svega u oblastima u kojim su ovlašćena da pokrenu postupke zaštite ovih lica, kao što su upravni postupak, postupak zaštite od diskriminacije…
“Takođe, udruženja su po Zakonu ovlašćena da formiraju zajedničke službe pravne pomoći sa službama pravne pomoći koje su već organizovane pri opštinama i gradovima, sa advokatima i njihovim lokalnim komorama, te fakultetskim pravnim klinikama, a u cilju obezbeđivanja kvalitetne pomoći i podrške pripadnicima osetljivih društvenih grupa. Zakon precizira da se projektne aktivnosti u vezi sa pružanjem besplatne pravne pomoći i podrške od strane udruženja finansiraju iz budžeta jedinica lokalne samouprave (opštine i gradovi), budžeta Republike Srbije kao i iz drugih izvora finansiranja”, zaključuje Gajin.
U cilju približavanja zakonskih odredbi predstavnicima udruženja i njihovog osposobljavanja za pružanje besplatne pravne pomoći i podrške, CUPS će u periodu maj-juni 2022. organizovati niz jednodnevnih radionica, i u Nišu, Vranju, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu i Valjevu.
Inače, pravni stručnjaci CUPS-a neposredno su učestvovali u izradi ovog zakona.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
Gospodine, ne pročitah da ste naveli i samohrane majke, pod ovim pojmom mislim na one koje same čuvaju decu 365 dana u godini bez ičije pomoći i pomoći oca a nezaposlene. Dakle da li su osetljive grupe i one samohrane kada je otac živ ali se ne bavi detetom i dete nije ni 1 dan u godini kod drugog roditelja (ne vezano za plaćanje alimentacije), i one koje su zlostavljane od strane bivših partnera?
Čini se da po vama ne pripadaju jer bi ih sigurno ubrojali ali zato su nabrojani LGBT, Romi i oni sa seksualnim bolestima. Šok. Zato nam je ovako kako je. Eu projekat takvi prolaze i dobar keš se daje. Ma divni ste
Čitam i čudim se…
Nije da bilo koga omalovažavam, ali nuditi besplatnu pravnu pomoć „licima koja pripadaju seksualnim manjinama“, je stvarno smešno.
Ne znam po kojoj osnovi je ona ili on novčano ugrožen da ne bi imao sredstava za plaćanje usluge pravnika. Jer koliko je meni poznato, nijedno „lice koje pripada seksualnim manjinama“ do sada u Leskovcu nije ostalo bez posla jer se deklariše kao pripadnik/ca LGBT populacije. Niti je ostalo bez posla, niti je tom licu izrečena neka zabrana prilaska nekoj radnji, pekari, doktoru ili da mu je prećeno otkazom.
Ako pripadnici LGBT populacije hoće sva prava, onda neka imaju i sve obaveze kao ostali građani i plaćaju sve potrebštine kao i ostali svet.