Kada te život odvede na drugi kraj planete, najpre pomisliš da je daleko i suviše egzotično, ali nakon nekog vremena shvatiš da ti je ta prilika otvorila potpuno novu perspektivu o svetu toliko drugačijem od onog koga si dotle poznavao. A Indija je nebrušeni dijamant i mnogo više od predrasuda koje o njoj vladaju.
Ovako priču o svom životu u najmnogoljudnijoj zemlji i najbrže rastućoj ekonomiji sveta počinje rođena Leskovčanka, Snežana Tvrdorijeka.
Iako je od ’’Teve’’, globalnog lidera u proizvodnji generičkih lekova, dobila odličnu poslovnu ponudu i mesto direktora kvaliteta u jednoj od njenih najvećih fabrika, odluku o preseljenju nije donela ni brzo, ni lako, jer je, zaboga, Indija tako daleko.
„Tek kada smo se suprug i ja preselili, shvatili smo da je daljina relativna kategorija i zavisi od ugla gledanja. Kada danas kažemo da smo iz Srbije, većina Indijaca veruje da je to blizu Rusije, jer njima to tako izgleda. Uglavnom, prihvatila sam posao u Panadži-u, glavnom gradu Goe, najmanje indijske države, u kojoj su prihodi po glavi stanovnika najveći, a kvalitet života najbolji. Ona je, nakon viševekovnog kolonijalnog života pod Portugalijom, ostatku zemlje pripojena tek 1961. godine. Portugalski uticaj vidi se na svakom koraku. Za razliku od ostatka Indije, gde je kriket najpopularniji sport, stanovnici Goe vole fudbal, veliki karneval u februaru, takođe je portugalsko nasleđe, a jedan od najvećih gradova u državi zove se Vasko da Gama, po prvom moreplovcu koji je tamo stigao iz Evrope“, priča ona za Rešetku.
Panadži je smešten na obali Arabijskog mora, a čitava zemlja je vrlo popularna turistička destinacija. Zbog tropske klime, vegetacija je jako bogata, pa dominira zelena boja, koja, kaže Snežana, prija i očima i psihi.
„Moram da priznam da sam, upoznajući se sa Indijom, pomalo strepela od monsuna, o kojima mi Evropljani imamo dosta iskrivljenu sliku. Od juna do novembra, kada je sezona monsuna, bilo je kiše, ali intenzivo svega dve nedelje, dok je ostatak perioda sličan našem nestabilnom letu. Nije strašno kako sam zamišljala“, dodaje.
Kultura je puno drugačija. Praznici se slave punom parom, obojeni su koloritom i nezaobilaznom cvetnom dekoracijom, koja predstavlja svojevrsna umetnička dela. Sve pršti od jarkih boja tradicionalne ženske odeće-sarija i svečanih muških odela-kurta, u žutoj i narandžastoj boji.
Što se tiče religije, većinu čine hinduisti, ali je mnogo i hrišćana, pa se vrlo često hinduistički hramovi nalaze pored katedrala. U Panadži-u postoje i dve pravoslavne crkve, zbog čega se ovde Božić smatra velikim praznikom, tokom koga se ne radi. Ta raznolikost i uzajamno uvažavanje su ono što me iskreno fascinira.
Na nešto drugo se Snežana još uvek privikava. To je indijski temperament . Za razliku od života u Srbiji, tamo nema žurbe, ni svađe, vike, rasprave. Sve se odrađuje polagano i u određenom ritmu. Razlog je, smatra, u blagosti ljudi.
„Predusretljivi su i ljubazni, spremni uvek da izađu u susret, ali ono što je najkarakterističnije jesu zahvalnost i skromnost. Raduju se sitnicama i nisu opterećeni zapadnjačkim konkumerizmom. Za nas, koji dolazimo iz sveta sa poremećenim sistemom vrednosti, u kome se sve vrti oko para, druženje sa Indijcima bilo je pravo otkrovenje. Primetila sam, takođe, neiskvareni patriotizam kod ovih ljudi. Na primer, kada je ’Chandraayan 3’, uspešno sleteo na Mesec, svi Indijci su to iskreno doživeli kao veliki nacionalni, ali i lični uspeh. Nama taj osećaj ponosa i odanosti zemlji nedostaje, ili se sa godinama izgubio“, smatra ona.
O prirodi Indijaca govori i činjenica da su prema životinjama vrlo blagonakloni, jer smatraju da ljudi žive na njihovoj teritoriji i da nisu najvažnija vrta u prirodi. Zato je i kuhinja, prvenstveno vegetarijanska, sa mnogo voća i povrća.
„Od mesa se najviše koriste piletina i riba, ali se u prodavnicama mogu naći i ostale vrste, jer je snabdevenost odlična. Hrana je dosta začinjena i ljuta, što nama Leskovčanima svakako ne predstavlja neki problem. Osim indijske, zastupljena je i portugalska kuhinja, posebno se to odnosi na slatkiše. Izbor namirnica je toliko veliki da niko ne nije ‘osuđen’ na lokalnu gastronomiju, pogotovo ako mu ne prija“, objašnjava Snežana.
Indija spada u red najbrže rastućih ekonomija na svetu, a činjenica da je i najmnogoljudnija zemlja na planeti, uočava se na svakom koraku. Sveprisutno siromaštvo je jedna od najvećih predrasuda o ovoj državi, kaže Snežana.
Kada se navikla na vožnju levom stranom i bučan saobraćaj u kome je glasno trubljenje glavni način komunikacije, ova rođena Leskovčanka je život u Indiji prihvatila kao izazov i jedinstvenu priliku da upoznajući drugačiju kulturu, bolje upozna i samu sebe.
Dodaje i da su neke od destinacija koje je oduvek želela da poseti, poput Maldiva, mnogo bliže indijskom podkontinentu, pa će boravak tamo iskoristiti da upozna što više zemalja dalekog istoka.
S.Stojiljković
Ako stepropustili...
Baš me briga za dotičnu , i sažaljevam one koji rade sa njom. Neka cam bog na pomoći.
Stvarno je bez veze da blatis istorijske likove. Zar je moguće da nisi ništa postigao u životu na šta bi bio ponosan i istupio kao čovek ispred svog dela i ono sto si. Verovatno si niko i ništa.
Mene bas z****e za „moju“ zemlju i kap znoja za nju ne bih dao jer kako ona prema meni,tako i ja prema njoj !!! Pre svega politcarima,ne toliko prema zemlji koliko prema njima ali na kraju se svede na isto !
Otpuštena iz „Zdravlja“ sa mesta direktorke kontrole kvaliteta u paketu sa ostalim nazovi direktorima.Svi u firmi to doživeli kao svanuće.Da ne objašnjavam zašto…
Ovde ne postoji ni zakonodavna, ni izvršna, ni sudska vlast. Postoji samo predsednik države Vučić. Ljudi beze jer nece da slusaju pricu tupavca koji kaze, izede nas ovaj Djilas. A tog Djilasa nikako Vucic da uhapsi 12 godina,sto znaci da su ortaci. I znajte jos ce da beze iz Srbije. I to samo zbog tragedije koji predvodi Vucic.
Ona što je ostala bez 500000 rsd mesečno plus bonusi ne znači da je loše živela .
Verovatno si ili ti ili tvoja zena popili otkaz od „doticne“ pa iskaljujes i lecis svoje frustracije.
Cak i ako je Juda otpusten i isfrustriran to ne menja cinjenicu da je doticna mala platu 5000eur i da nije otisla zato sto joj bilo lose nego je najurena pa sad leci frustracije kako joj je tamo dobro
Da znas nesto o poslu, znao bi da je u velikim korporacijama promena rukovodeceg menadzmenta normalna i da ljudi dolaze i odlaze.
Ona je poziciju direktora kvaliteta obavljala uspesno 10 godina, da su hteli da je „najure“ najurili bi je posle godinu ili dve jer bi shvatili da nije za tu poziciju koja snosi veliku odgovornost i zato je i toliko placena.
Na osnovu ovog komentara zakljucujem da si imao zavidnu karijeru u magacin u Juru, pa komentarises ljude koji ti nisu do kolena.
Judo pa zar ti ne znaš da je ona kao losa , sada trenutno direktor kvaliteta Multinacionalne farmaceutske kompanije sa vrhovnom odgovornošću u oblasti kvaliteta proizvodnje lekova za deo sveta Indopacifik Indonezija Dzakarta i Srednji istok Indija Goa sa platom ko zna kolikom, za ogromnu reputaciju i kompetenciju stručnosti na svjetskom nivou🙄Ali nisi Judo ti kriv, možda si mogao i da po radiš na sebi.
Saša, znaju ljudi ko su JUDE. Oni iz korporacija, iz farmaceutskih kompanija, ili magacioneri iz Jure. Možda su Jude i radnici autobuske stanice. O, ne, pa kako Juda može biti neka iza koje stoje primanja od 500.000 dinara mesečno? Ko zna koliko je desetina hiljada majki zakukalo zbog njenog „poštenog“ posla. Da li ti išta znaš o farmaceutskoj industriji, ili si totalna neznalica? Ili braneći „stručnjakinju“ braniš sebe i svoju aktavisku guzicu?