Jedna privatna agencija raspitivala se gde u Leskovcu može da nađe smeštaj za hiljadu Indijaca, tvrdi za Rešetku jedan poznati privatni ugostitelj i vlasnik hotela koji zahteva anonimnost.
Isti izvor komentariše da mu njegove kolege iz Niša javljaju kako se u obližnjem gradu traži smeštaj za oko 2.000 ljudi iz ove azijske zemlje.
“U pitanju je jeftina radna snaga. Velike kompanije, pre svega mislim na strane investitore, angažuju agencije koje im obezbeđuju ljude iz ovih zemalja koji će raditi za mnogo jeftiniji ali i veći broj radnih sati od naših ljudi. Oni su ovde iskoristili subvencije, obavezani su ugovorima, i sada uvoze radnu snagu, jer se naši ljudi bune zbog povećanog broja radnih sati. Kako mi je rečeno, pojedine kompanije su već pristale I na to da im obezbede posebne prostorije za molitve u fabričkim krugovima”, tvrdi naš izvor.
I današnja Politika piše da zbog nedostatka domaće radne snage, možemo da očekujemo najezdu radnika iz inostranstva, u građevinskom sektoru, ali i u automobilskoj industriji.
“Dok naši majstori idu u inostranstvo, zbog boljih zarada, u Srbiji pristiže uglavnom priučena, jeftina radna snaga iz Turske, Severne Makedonije, Rumunije, Indije, Pakistana… Domaćim građevinskim firmama u ovom trenutku nedostaje oko 60.000 radnika, a u svim ostalim delatnostima rada potrebno je bar još toliko majstora. Reč je o radnicima koji najčešće obavljaju najteže fizičke poslove, a sve veća potražnja na tržištu rada vlada i za kvalifikovanim stručnjacima među kojima su bravari, metalostrugari, tesari, električari, mašinci, armirači, stolari, keramičari, ali i inženjeri svih vrsta”, piše najstariji srpski dnevni list.
Svi oni će se, kako podseća Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije, još više iseljavati iz naše zemlje, jureći za boljim zaradama, pa ukoliko se na tom planu nešto ubrzo ne popravi, u zemlji uskoro neće imati ko da održava infrastrukturu – železnicu, puteve, termoelektrane…
“Zbog nedostatka domaće radne snage, Srbija može da očekuje najezdu radnika iz inostranstva, u građevinskom sektoru, ali i u automobilskoj industriji. Već sada se za različite vrste poslova angažuju majstori iz različitih krajeva, iz BiH, Turske, Severne Makedonije, Rumunije, Pakistana… To je uglavnom priučena, jeftina radna snaga, a ne kvalifikovana. Naši radnici, pravi majstori, ipak neće da rade za male plate, već žele da budu dobro plaćeni, kao u zemljama srednje Evrope, u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj ili Sloveniji. Zato i odlaze u inostranstvo, zbog boljih zarada i uslova rada”, nabraja Rodić i podseća da će majstori koji ostaju u zemlji morati da budu bolje plaćeni, a to znači da će i njihove usluge poskupeti.
PROČITAJTE VIŠE:
Otkud toliko Indijaca u Nišu i celoj Srbiji
Premijerka: Geoks je otišao jer više nismo zemlja jeftine radne snage
Problem je što je manjak stručnog kadra u Srbiji sve teže nadoknaditi, a realne potrebe za kvalitetnim majstorima su višestruko veće, od onog koliko ih ima na održavanju infrastrukture.
Masovniji priliv radnika iz Indije, kako bi se nadoknadio nedostatak domaće kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage, delimično je usporila pandemija virusa korona.
Ipak, Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala, smatra da u budućnosti treba očekivati u većem broju njihov dolazak.
“Prošle godine u Srbiji je registrovano oko 12.000 stranih radnika, a procenjuje se da je taj broj dosad nadmašen za oko 50 odsto. Radnici, osim iz Indije, stižu i iz Kine, Turske, Rumunije, Crne Gore, Albanije, Rusije Ukrajine…”, napomenuo je Torlaković i dodao da je kompanija „Behtel-Enka”, kako je prenela agencija Beta, koja gradi Moravski koridor, pre nekoliko meseci trebalo da dovede iz Indije i Turske 1.400 radnika koji bi bili smešteni u kampu „sa izvanrednim uslovima za život”, ali je pandemija to onemogućila pa je raspisan oglas za domaće radnike.
Naveo je i da je indijskim i drugim radnicima plata od 300 dolara „velika” i da od toga 100 dolara mogu da pošalju porodici. Prema njegovim rečima prosečna zarada u građevinarstvu je 51.000 dinara, što je malo za gotovo celodnevni i tako rizičan posao, jer u Nemačkoj oni mogu da zarade četiri-pet puta više.
Ako stepropustili...
Dva razloga da ne dozvolimo av av i njegovim kampanjerosima da rade ovo,a sve se svodi na jedan; budimo ljudi! Srbija nije Nemacka ni po broju stanovnika ni po povrsini i nemoze primiti veliki broj stranaca a drugo,300 dolara za takve poslove…pa greh je od Boga to dozvoliti,to su ljudska bica.Zato oterajmo mi lepo av av i njegove kompanije pa ako hoce neka idu u Indiju i tamo pokusaju iskoristavati i izrabljivati robove.Stoka kapitalisticka.