Svetska zdravstvena organizacija najavila je da sindrom izgaranja sa narednom godinom postaje dijagnoza, a to praktično znači da će se zbog premora na poslu i zvanično moći i kod doktora i po bolovanje.
Stres na radnom mestu, SZO je uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, i to kao profesionalni fenomen. Dogovor je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. a to znači i nova, veća prava za radnike kod lekara.
„Burn out“ često prevodimo kao pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu. Javlja se kao odgovor na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu, i to je faza koju karakteriše psihička, fizička ili sveopšta iscrpljenost.
Simptomi su najčešće iscrpljenost, nesanica, promena apetita, pad imuniteta, glavobolja, visok pritisak… Tu su i osećaji praznine, poremećaji koncentracije, zaboravljanje, nervoza, preosetljivost… Na poslu se smanjuje efikasnost i povećava broj grešaka pri radu, a često dolazi i do povećanog odsustvovanja sa posla, kašnjenja na posao, povlačenje u sebe, izolacije od drugih…
“Skoro dve trećine građana naše zemlje odnosno 66 odsto pati od hronične iscrpljenosti na poslu”, pokazuju podaci Međunarodne zdravstvene studije “Budućnost zdravlja”.
Stručnjaci kažu da je izgaranje problem koji je sve više maha uzeo za vreme korona virusa, kada su ljudi rad iz kancelarija premestili u svoje domove. Tada su i počeli ozbiljniji problemi i pregorevanje na poslu je postalo sve izraženije.
Na poslu se pritom može pregoreti i kada ne postoje adekvatni uslovi za rad, nejednaka raspodela posla, niske plate, duže radno vreme od 8 sati i učestali radni vikendi, koji zaposlenom daju malo prostora za porodicu.
Sa pomenutim simptomima, danas se možete javiti lekaru koji će vas lečiti kao da bolujete od bilo koje druge bolesti. Od 1. januara priča, međutim, dobija obrt jer je SZO sada i zvanično preporučila da simptomi sagorevanja na poslu nikako nisu za zanemariti i da je reč o dijagnozi koju treba lečiti.
Prvi korak u lečenju je psiholog ili neuropsihijatar. Ljudi na početku nisu svesni šta im se dešava, pa je vrlo bitno da im najbliži članovi porodice skrenu pažnju na stanje u kojem se nalaze.
Ako lekar utvrdi da je osoba pregorela na poslu i da je postala anksiozna ili depresivna, onda se uključuju lekovi.
Ako stepropustili...
