Prekršajni sud u Nišu odlučio je da stavi van snage prekršajni nalog niške saobraćajne policije podnet protiv Jelene Milošević, predsednice Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Nišu, jer je, kako se tvrdi u tom nalogu, prekršila Zakon o bezbednosti, pošto je navodno učestvovala u protestu 4. decembra prošle godine koji je održan u centru Niša i tom prilikom šetala po kolovozu.
Stavljen je van snage, jer izdavalac prekršaja, u ovom slučaju saobraćajna policija u Nišu, nije postupila po nalogu suda, između stalog i opisala pomenuti događaj. Istovremeno se odbija i zahtev Prekršajnom sudu koji je podnela Jelena Milošević da se o tom nalogu sudski odlučuje.
“Ovo je direktan dokaz i priznanje policije da je postupala protivzakonito i da su apsolutno svesni da svoje tvrdnje na sudu ne bi mogli da dokažu, jer su koristili nedozvoljene metode. Major Petrović koji me je navodno uočio i prepoznao nepoznatim metodama nije mogao na sudu da dokaže svoja nezakonita sredstava kojima me je označio. Kako padaju nezakonski prekršajni nalozi na sudu tako će i nalogodavci pasti na izborima 3.aprila”, prokomentarisala je Milošević odluku Prekršajnog suda u Nišu.
Ono što je ključno u ovim postupcima je da je sledeći korak bio suočavanje policajca koji je pisao prekršajni nalog i lica koje se sumnjiči da je prekršilo Zakon o bezbednosti saobraćaja član 333 stav 1 tačka 5 .
Kako policajci nisu bili na mestu događaja, odnosno na protestu u ovom slučaju konkretno u centru Niša kada je bilo više od 10.000 građana koji su digli glas protiv nakaradnih zakona o eksproprijaciji i referendumu i rekli ne Rio Tintu, nisu ni mogli da znaju ko je prisustvovao, sem ako nisu koristili nedozvoljena sredstva kao što su aparati za prepoznavanje lica koji su uSrbiji zabranjeni. Ipak, iako saobraćajni policajci nisu bili, oni su u svim gradovima u Srbiji gde su se održavali protesti pisali prijave, kako bi zastrašili građane.
Na sudu to ipak ne može da prođe, jer po ovom zakonu, policijski službenik jedužan da lice koje prekrši zakon legitimiše na licu mesta, predoči mu koji je prekršaj načinio i preda mu prekršajni nalog, a ne da posle dvadesetak dana na kućne adrese šalje iste. Jedino takav prekršajni nalog može da dođe na kućnu adresu ukoliko je građanin parkirao automobil na nedozvoljenom mestu i udaljio se, odnosno nije kod automobila kada je prišao policijski službenik.
Kako su protesti 4.decembra prošle godine bili mirni, a građani išli pešice i niko ih od policijskih službenika nije legitimisao niti im ukazao na to da su prekršili zakon, prijave su nezakonite, a policija je prekoračila svoja ovlašćenja.
B.Roganović