Svaki drugi mladi zavisnik je na odvikavanju od onlajn igrica, a zabrinuti roditelji kažu da im se deca od mobilnog ne odvajaju ni dok spavaju.
Sve više roditelja primećuje da im deca postaju zavisna od mobilnih telefona i društvenih mreža, a neki su već odlučili da dete pošalju na odvikavanje od interneta. U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj postoji poseban program namenjen zavisnicima od mobilnih telefona, interneta i društvenih mreža, na kom se sada leči 20 pacijenata od 16 godina pa naviše.
Među zabrinutim roditeljima je i D. K. (46), majka petnaestogodišnjeg dečaka, koja je za Kurir rekla da se njen sin ne odvaja od telefona već pet godina, otkako ga je u petom razredu dobio.
„Kupili smo mu mobilni da bismo sa njim mogli da se čujemo kad je van kuće. Nastavnici su me zvali više puta i žalili se da on i tokom časova bulji u telefon i ne sluša nastavu. A kad je kod kuće, ne može ni 10 minuta bez tog ekrana, čak ni dok jede. Sa telefonom odlazi u kupatilo, dok spava, stoji mu ispod jastuka. Zabrinula sam se jer primećujem da svu svoju koncentraciju usmerava na internet, a sve manje na školu, sport, drugove“, rekla je ova majka, koja je uverena da joj je sin „navučen“ na društvene mreže.
„Više puta sam mu oduzimala telefon i sakrivala ga, da bi u školu išao bez njega. Ali u trenucima bez telefona bio je još nervozniji i rasejaniji, kao da mu fali pola mozga. Rado bih ga poslala na odvikavanje, ali na jugu Srbije, gde živimo, nema ustanove za to specijalizovane“, rekla je D. K.
Psiholog Radmila Vulić Bojović potvrdila je da u praksi sreće sve više zabrinutih roditelja koji razmišljaju da decu odvedu na odvikavanje od interneta i odvoje ih od ekrana kompjutera, laptopova i telefona.
„Deca neposredni kontakt i komunikaciju sa roditeljima, vršnjacima i ostalima u potpunosti zamenjuju komunikacijom preko interneta. Pandemija je to dodatno pospešila, ali, i bez nje, sa samom pojavom interneta i društvenih mreža stvari su se nepovratno promenile za ljudski rod i komunikacija je generalno prešla u te sfere“, istakla je ona i upozorila na opasne posledice zavisnosti dece od interneta:
„Roditelji često primećuju da im deca menjaju dan za noć, da sve više vremena provode u večernjim satima ispred ekrana, što dovodi do toga da ujutru budu umorni i ne mogu da ustanu. Imaju slabiji uspeh u školi. To su znaci koji ukazuju da treba nešto da se preduzme. Ako ne postoje ograničenja, onda smo u situaciji kao da smo bez saobraćajnih znakova i semafora. Tu bi bio karambol na svakom koraku“, rekla je Bojovićeva.
Direktorka Specijalne bolnice u Drajzerovoj, prim. dr sc. med. Diana Raketić, nedavno je rekla da je u toj ustanovi jesenas otvoren program za lečenje zavisnosti od interneta, a da u dnevnu bolnicu za sada dolazi 20 mladih klijenata od 16 i više godina. Ona je sugerisala da je 30-40 odsto od ukupnog broja zavisno od onlajn igrica, te da je udeo takvih na lečenju u Drajzerovoj nešto veći, do 10 osoba.
Ona je navela i da bi se lečenje moglo sprovesti u periodu od šest meseci do godinu dana. – Postoji intenzivna faza lečenja u dnevnoj bolnici i ona traje od četiri do šest nedelja. Savetuju se tri dolaska nedeljno i radi se grupno i individualno, a najpre se obavi razgovor sa klijentima. Morate proceniti da li postoji još neka udružena bolest, socijalna fobija, anksioznost, depresivni poremećaj ili hiperkinetički sindrom. Ako to postoji, mora se paralelno i taj drugi poremećaj lečiti – rekla je dr Raketić.
Veliki problem je nezainteresovanost dece i tinejdžera za uobičajene aktivnosti koje su različite od onlajn sadržaja: nezainteresovanost za druženje, sport, za bilo kakvim boravkom u prirodi. Njima je to, kako oni kažu, „smaranje“ i gubitak vremena u odnosu na ono što je njihova preferirana aktivnost, a to je onlajn aktivnost, ocenila je psiholog Radmila Vulić Bojović.
Simptomi zavisnosti od interneta
– Deca menjaju dan za noć
– Umorni su i pospani tokom dana
– Imaju slabiji uspeh u školi
– Nervoza
– Pad koncentracije
– Rasejanost
– Ćutljivost