Na bioskopskim repertoarima 24. janaura će početi prikazivanje još jednog domaćeg kinematografskog ostvarenja, film „Bilo jednom u Srbiji” reditelja Petra Ristovskog. Glumac Viktor Savić, jedan od nosioca ovog ostvarenja, kaže da film govori o usponu jedne zemlje, preko jednog grada. Kao što svi znamo, u pitanju je Leskovac, vreme između dva rata u trenucima kada moral nije bio na zavidnom nivou.
U ostvarenju „Bilo jednom u Srbiji” Savić igra Coneta koji se tokom Prvog svetskog rata našao u Engleskoj gde je izučio tekstilni zanat i posle nekoliko godina se vratio u Leskovac kako bi ovde pokrenuo tekstilnu industriju. Njegovog druga Pineta koji pokreće bioskop igra Nemanja Oliverić.
„Mislim da je ovo pokretačka priča kakve ja volim i uživam da prihvatim”, istakao je Savić.
Glumac je „Bilo jednom u Srbiji” usporedio sa „Montevideo” filmovima u kojima je igrao, jer se radi o priči „o zajedništvu koja je nadahnjujuća i uliva nadu”. Savić je dodao da je „dosta autošovinizma i posipanja pepelom po glavi”.
„Jako dugo kod nas je prisutno i mislim da je svima više muka od toga. Bar je meni definitivno. Ovo je film koji govori o nekim lepim stvarima u Srbiji i lepom stvarima u odnosima između naših ljudi”, nagolasio je Savić.
Prema njegovim rečima, „Bilo jednom u Srbiji” je film epohe „slikan drugačije, a glavni utisak je da izgleda kao kvalitetna engleska drama”.
„U moru kriminalističkih priča, mene su malo prezasitile, mislim da će publici biti odmor da vidi nešto ovako”, primetio je glumac.
Koliko god da je moderan Savić uvek nastoji da bude starog kova i trudi se da ima „neke osobine koje su prepričavane, koje smo mogli da vidimo kod naših đedova, viteške osobine”.
Primetivši da kada se pogrešno igra epoha glumci tumače „ljude koji više ne postoje i koji su nekada druge živote živeli”, a lično smatra da su se „samo tehnološke okolnosti promenile a ljudi su uvek isti”.
„Treba okolnosti oko tebe da predstave duh tog vremna a ti treba da to igraš što normalnije i uverljivije, kako bi igrao neku ulogu iz sadašnjosti”, ocenio je glumac.
Upitan o uticaju pandemije na budućnost pozorišta, Savić je rekao da se publika uželela predstava u što može posvedočiti kao deo tima koji stoji iza Teatra na brdu.
Savić je sa kolegom Andrijom Miloševića i Aleksandrom Tomić pre nekoliko godina pokrenuo Teatar na brdu kao privatnu produkciju u dogovoru sa opštinom Čukarica, gde su zakupili prostor Kulturnog centra Čukarica i trenutno rasprodaju dozvoljeni kapacitet od 70 odsto od 500 mesta.
„To udaljavenje je učinilo samo da se ljudi još više užele žive stvar. Ne može ni ekranizacija ni digitalno da zamene osećaj koji ljudi dobiju u pozorištu. To je direktna razmena energije između ljudi na sceni i publici… Mislim da će pozorišta bez problema preživeti”, rekao je Savić za najnoviju epizodu video serijala „Tanjug Reflektor”.