Svi treba da se pitamo gde smo, ko smo i šta smo. Koliko vredimo i gde vodi naš život. Da li ćemo da dozvolimo da trpiumo uvrede i ponižavanja ili ćemo krenuti u neki bolji život. Jas am se odlučila za ovo drugo i ponovo mi se vratio osmeh na lice.
Ovako završava svoj razgovor sa našim novinarom u emisiji Rešetanje Jelena Živković, bivša radnica “Aptiva” u Leskovcu koja je sama dala otkaz nakon, kako tvrdi, skoro jednogodišnjeg maltretiranja od strane njenih šefova.
“Uglavnom ljudi ćute i trpe. Izgovor je: Pa, mi imamo decu… Ja mislim da baš zbog te dece moramo da dignemo glas, da bi ona živela bolje. Kada je došlo do toga da me rođeno dete upozorava da smanjim sa psovanjem, da hoda po prstima u kući da bi samo ja mogla bar malo da odspavam, kada sam shvatila da je ja ne viđam danima i da je čuvaju moji roditelji, shvatila sam da je krajnje vreme da nešto preduzmem”, priča Jelena.
Ceo intervju u Rešetanju sa Jelenom pogledajte ispod:
Ako stepropustili...
Ova žena priča gluposti,ona je imala sve uslove gde nigde nema, ima i kome da se obrati za bilo kakvo maltretiranje. U Aptivu ima ljudi kojima može da se obrati za svako nedolicno ponašanje njenih nadredjinih. Problem je što u Aptivu rade ljudi koji nigde nisu radili i koji dodju i odmah žele da budu lideri, menadžeri i onda im ništa ne odgovara.
Pa videle da mnoge dobijaju prvo radno mesto u životu u kabinetu gradonačelnika sa 80.000 dinara plate pa misle da tako moźe i u Aptivu.
Ne radim u Aptivu. Verovatno ni vi koji ste komentare pre mene pisali. Bolje da niste. Bar se ne bi brukali. Vi nemate ni truncicu samopostovanja kad ovo radite po direktivi.