U novembru prošle godine bilo je 30.570 penzionera manje nego na kraju 2020. kada je takođe zabeležen pad u odnosu na prethodnu i to za 16.011 korisnika mirovine.
Prema podacima sa sajta PIO fonda koji su dostupni od 2012. godine, broj penzionera rastao je po svim kategorijama, najviše 2014. čak za više od 27.000.
Međutim, već 2015. usledio je pad za nešto više od 3.000, a po duplo više u narednim godinama. Brojevi iz prošle i preprošle godine ipak pokazuju drastično smanjenje korisnika penzija, a najviše je to uočljivo u kategoriji invalidskih, a potom porodičnih penzija. Broj korisnika starosne penzije svih ovih godina se blago uvećavao, ali je prošle godine i tu prvi put zabeležen pad od 0,8 odsto. Istovremeno broj invalidskih penzija smanjen je za 5,09 (ranijih godina se stopa smanjenja kretala oko tri odsto) a porodičnih za 0,88 procenata.
Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, to je prirodni sled događaja potpomognut kovidom, u uslovima kada su građani potpuno prepušteni sudbini i bez adekvatne zaštite.
„Zbog pandemije sve druge zdravstvene potrebe bile su zapostavljene, ali su one „grizle“ život. Bez prevencije i lečenja, zbog nebrige i prepuštanja stihiji, stopa mortaliteta naglo je skočila, pre svega u populaciji najstarijih“, ističe Đogović, kako prenosi Danas.
Paralelno sa padom broja penzionera smanjio se i udeo penzija u prosečnoj plati. Na početku 2012. godine prosečna penzija bila je ekvivalent od oko 60 odsto prosečne plate, ali kako su zarade rasle, tako je do kraja te godine procenat spao na oko 57 odsto. U oktobru prošle godine prosečna penzija vredela je kao 45,54 odsto prosečne zarade, ali su do kraja godine, s obzirom na to da su zarade u decembru bile nešto veće (69.136 dinara) a penzije se nisu menjale, primanja najstarijih iznosila tek 42,48 odsto u odnosu na prosek plata.
„Švajcarska formula koja je počela da se primenjuje dosta je striktna a s druge strane, na jaz između penzija i zarada uticale su povišice u javnom sektoru, koje su išle bez ikakvog kriterijuma. Tome nije prethodila reforma, ni uvođenje platnih razreda i u takvim uslovima logično je da penzije kaskaju za zaradama. Onda se vlast služi populizmom, daje jednokratne pomoći pokušavajući na taj način da prikrije zaostajanje penzija u odnosu na zarade“, objašnjava Đogović.