Kako gradonačelnik Leskovca, čovek sa tolikim intelektualnim kapacitetima nije uspeo da zapliva u vodama poljoprivrede, kao najvećoj komparativnoj vrednosti našeg grada i celog Jablaničkog okruga, kako nuđenjem rešenja, konkretnim postupcima, ali i kroz zaštitu leskovačkih poljoprivrednika od nerazumnih mera i mešetarskih interesa koji su direktno doveli do problema sa cenom paradajz.
Ovo se pitaju iz Gradskog okrganka pokreta Dveri u Leskovcu koj ije formirao je Odnor za poljoprivredu, a dan nakon toga se susreo za potrebom opservacije jednog problema, problema zvanog cena paradajza.
“Preskočila nas je avioindustrija (delovi za ER Basove), auto industrija (neki tamo mercedes autobusi), mada je ima u tragovima: Aptiv, Jura, što je najgore od svega, praktično pa nemamo našu domaću industriju, tako da se moramo okrenuti “hlebu našem nasušnom” to jest, poljoprivredi i seljacima. I baš zbog toga je prosto neverovatno da gospodin gradonačelnik ni jednog trenutka nije obratio pažnju na sada već simptomatični pad cena određenih poljoprivrednih proizvoda, a evo u ovom trenutku paradajza koji se baca po utrinama ili poklanja i sve bez ikakve reakcije ili pokušaja zaštite. To što ovakvo stanje traje godinama to je samo dokaz kvaliteta, ali i iskrenosti leskovačke samouprave, dok je žalosno to što naš lokalni proizvođač trpi ogromne finansijske gubitke, a još je žalosnije i opasnije to što poništavanje njihovog profita ne poništava ekstra profit raznih mešetara, ili takozvanog uvozničko-izvozničkog lobija, po običaju bliskog vladajućoj strukturi koja ga itekako neguje”, navode Dveri u saopštenju.
Kako kažu, prosto je neverovatno da ne postoji volja da se prepoznaju ove i sve komparativne prednosti grada Leskovca u oblasti poljoprivrede, ali su, dodaju i svesni da je ta volja lokalne samouprave sa gradonačelnikom na čelu i te kako ograničena određenim merama države ili njenom “visokom politikom” usmerenom na zaštitu nekih viših lobističkih interesa.
“Neverovatno je, da se višak ponude određenih poljoprivrednih proizvoda, ne može prodati kao poluproizvod ili kao gotov proizvod i ako je naš domaćin i po tome poznat i to kao gotov proizvod iz leskovačkog kraja sa jasnom oznakom. Naravno da bi u ovom slučaju ne samo profit već i ekstra profit ostajao leskovačkim seljacima, gradu, seljak bi bio bogatiji, time i slobodniji i nezavisniji od države i njenih mera, što smatramo da je negde u suštini i glavni problem ili glavna muka ovog režima”, naglašava ovaj Odbor.
Dalje kažu da bi seljak bi povećao proizvodnju, bilo bi potrebno više hemijskih sredstava, a proizvodi se ne bi krmčili i pakovali negde u Borči ili Ovči, već bi se takvi pogoni otvarali ovde u kasabi zvanoj Leskovac.
“Trebalo bi više traktora, tanjirača, plugova (možda bi se neki novi “Proleter” pojavio, ne za potrebe Republike, nego za “jadnih tričavih” 277.000 hektara obradivih površina Jablaničkog okruga i ne samo za povrtarsku proizvodnju već i za voćarsku: maline, kupine,višnje, šljive, kruške, grožđe, mada su i Plantaže otišle ovim krugovima moći”, ističu dalje.
Sve ovo ih, kako dalje kažu, navodu na zaključak i još više učvršćuje naše ubeđenje da je za bilo kakav ozbiljniji korak unapred u bilo kojoj oblasti prosto neophodna temeljna promena društvenog sistema, uz neophodnu lustraciju i krivično gonjenje svih onih koji su se o zakone ogrešili.
“Država se pravda time da ne sme da se meša u privredne tokove, mada nigde ne stoji da ne može posredno da i utiče i baš bi voleli da vidimo kako se to ozbiljne države ne mešaju onda kad je njihov poljoprivredni proizvođač direktno ugrožen, kao što je. slučaj sa našim. Ali, kada imamo ovako uređenu državu svaki izgovor je moguć”, zaključuje Odbor za poljoprivredu GrO DVERI Leskovac.
