Ortopedska ambulanta petkom u Domu zdravlja Leskovac. Kolega Zoran Anđelković i ja radimo svako u svojoj ordinaciji. Obično imamo preko 100 pacijenata. Isto važi i za ostale kolege ortopede koji rade od ponedeljka do četvrtka.
Tako je godinama. Iste povrede, iste bolesti, ali dijagnostika i terapija se menjaju. I to ne uvek u smislu napretka, moram sa žaljenjem da priznam.
Juli je. Čini mi se nikad topliji. Ali, ovaj juli nije izuzetan samo po tome. Ovog jula sam upoznao novu vrstu bolesnika. Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh. Uglavnom su u pitanju žene. Često mlade majke. Lepe su i dostojanstvene iako su ispijene i skrušene. Deluju kao da ih grize savest, kao da su nešto nekome skrivile, nekog razočarale, izneverile. Kao da su se borile i izgubile. Kao da u nečemu nisu uspele, a uspeh se od njih očekivao. To su očekivale njihove porodice. Njihova deca, njihovi stari roditelji, njihovi muževi. Neprijatno im je.
Boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, od upale pripoja mišića, od lumbaga, išijasa, kompresivnih neuropatija.
Najčešće pate od hronične traumatizacije tetiva koje se 12 sati dnevno taru o zidove telesnih kanala bezbroj puta prolazeći kroz njih u predelu šake, ručnog zgloba i podlaktice.
Tetive vremenom oteknu, upale se i dodatno suze uzak tunel kroz koji prolaze dok se njihovi mišići grče i opuštaju. Uslede bolovi, najpre povremeni pa konstantni. Nastavlja se zadebljanjem tetive na mestu najvećeg trenja i njenim zaglavljivanjem u telesnom kanalu. Javlja se ukočenost i fenomen okidajućeg prsta. Sve se završava ubrzanim propadanjem tetive i njenom rupturom tj. kidanjem.
Fenomen okidanja je indikacija za operaciju. Tetiva se istrošila, pre vremena ostarila i pacijent je već poluinvalid.
Oprezno ih pitam čime se bave, odakle su, da li su udate i imaju li decu. U najvećem broju slučajeva čujem kratak odgovor: „Aptiv“. Nakon toga ništa više ne moraju da mi objašnjavaju. Tim radnicima je neophodno hitno lečenje i bolovanje. Njihove karakteristične tegobe, hroničan premor i depresija su me naveli da to bolesno stanje nazovem „Sindrom Aptiva“.
Leskovačko preduzeće „Aptiv Contract Servies d.o.o“ je u srpskoj javnosti postalo simbol beskrupulozne eksploatacije radnika.
Njihov menadžment primorava radnike da potpišu izjavu kojom se odriču prava na ograničeno radno vreme i na naknadu štete za posledice koje proističu iz ovakve nezakonite organizacije radnog vremena.
Te posledice se odnose na potencijalno povređivanje radnika usled premora i neadekvatne zaštite u procesu rada.
Menadžment je našao originalan način da pokaže humanost tako što je po fabričkim halama rasporedio dovoljan broj nosila za radnike koji kolabiraju.
Aptiv iz Leskovca je samo tokom 2019. godine iz budžeta Srbije dobio 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2.000 radnika, a 2020. ponovo dobija subvencije u istom iznosu, ovaj put za zapošljavanje 700 radnika. Identičan iznos (7,5 miliona evra) država je uložila u izgradnju fabrike. Dodatnih 68 miliona dinara dala je za dovođenje gasovoda, a 45 miliona dinara za priključke EPS-a i EMS-a. Grad Leskovac je u infrastrukturu i zemljište uložio preko 270 miliona dinara. Inače, kompanija Aptiv, u čijem je vlasništvu leskovačka podružnica Aptiv Contract Services d.o.o., u 2020. godini je ostvarila prihod od skoro dve milijarde dolara.
U reklamnom letku kojim ta fabrika traži radnike piše da Aptiv nudi veoma dobru radnu atmosferu, implementaciju sopstvenih ideja i rešenja, rad i razvoj karijere u vodećoj, svetski priznatoj kompaniji, priliku za profesionalni i lični razvoj u internacionalnom okruženju, prednost kantine kompanije, Dan Deda Mraza za decu …
Kao kada bi regrutima reklamirali odlazak u rat: „Nudimo besplatnu odeću, obuću, hranu i cigarete, boravak u prirodi na čistom vazduhu, obilje sportu sličnih aktivnosti, upoznavanje novih ljudi, nezaboravnu avanturu i … garantujemo da vam neće biti dosadno!“
Može se reći da je naš okrug zahvatila nova epidemija, a ne radi se o koroni. U pitanju je epidemija ortopedskih bolesti tipa Aptiv sindroma, epidemija nemilosrdne, pohlepne eksploatacije i epidemija političke podrške koju aktuelna vlast pruža eksploatatorima.
Mišljenja i stavovi izneti u ovom komentaru su ekspresije samog autora teksta i ne odražavaju zvanične stavove redakcije portala.
