Teška životna priča Tanje Dimitrijević (46) iz Leskovca, koja je od 100 evra Vučićeve pomoći sagradila kolibu od dasaka na očevom imanju kako bi imala gde da prespava, potresla je celu Srbiju samo sat vremena nakon emitovanja video priloga na našem portalu.
Građanski aktivisti tvrde da za kompleksne probleme sa kojima se ova žena suočava rešenja postoje, ali da je samo pitanje da li institucije sistema imaju želju da joj pomognu.
“U Leskovcu postoji ustanova koja zbrinjava takva lica, a zove se Ustanova za odrasle i starije. Da pojasnim, reč je o nekadašnjem staračkom domu koji sada ima proširene nadležnosti”, objašnjava predsednica Udruženja “Žene za mir” iz Leskovca Ljiljana Nešić.
Problem je samo, kako je smestiti u tu ustanovu.
“Iako nije korisnica Centra za socijalni rad, ova ustanova bi trebalo da uputi zahtev Ustanovi za odrasle i starije da ženu koja živi u kolibi zbrine tokom zime. Ja ovog trenutka mogu da joj ponudim da dođe kod mene kući da se okupa, da joj ponudim tanjir toplog obroka, ali to nije rešenje. Nije ni smeštaj Tanje u Sigurnu kuću jer bi tamo moglada boravi najviše do mesec dana”, dodaje Nešićeva.
Na naše pitanje kako bi ona mogla da bude zbrinuta u ustanovu u kojoj njena primanja ne pokrivaju troškove boravka, Nešićeva objašnjava:
“Tanja je nasledila porodičnu penziju od majke. Centar za socijalni rad to preuzima na sebe, ali i ceo slučaj sudskog procesa oko imovine, s obzirom da se žena sudi sa maćehom oko očevog nasledstva. U međuvremenu, Tanja se smešta tokom zime na boravak u Ustanovu za odrasle i starije”, pojašnjava.
Dodaje da je njoj očigledno potrebna i potpuna medicinska nega, pa čak i pregled psihijatra, te da pomenuta ustanova ima sve uslove da joj to I pruži.
“Samo je potrebno da Tanja, ili neko u njeno ime, uputi zahtev Centru uza socijalni rad”, zaključuje Ljiljana Nešić.
Iako je punih 14 godina bila žrtva nasilja u porodici, a priču da je bivši suprug tukao i maltretirao potvrdile su nam i Tanjine komšije, ona nije ubeležena kao korisnica Udruženja “Žene za mir” u bazi podataka, preko koje u Leskovcu godinama funkcioniše i SOS telefon.
“I to je veliki problem našeg mentaliteta. Ljude je i dalje sramota da pričaju o tome”, dodaje Nešićeva.
U natsavku, pogledajte još jednom prilog iz kolibe u kojoj živi četrdesetšestogodišnja Tanja:
Još pre tri godine su u Centru za socijalni rad Leskovac novinaru Rešetke priznali da su skitnice sve veći problem celog socijalnog sistema u Srbiji i da, na žalost, na lokalu ne postoje ustanove za prihvat takvih lica. Uglavnom je reč o starijim osobama, kao što je čovek koji leži na ulazu u crkvu u centru Leskovca.
„Kao država se nalazimo u procesu deinstitucionalizacije takvih lica, a sa druge strane, sistem nije lokalnim samoupravama obezbedio mogućnost i načine da zbrine takva lica i da im pruži adekvatnu pomoć. Zbog toga, imaćemo sve veći broj lutalica na ulicama„, upozorio je tadašnji direktor Boban Ilić.
U međuvremenu država je dala milionsku sumu za uređenje same zgrade centra i sigurne kuće u kojoj povremeno borave žrtve nasilja, ali problem beskućnika je i dalje otvoren.
Oko 18.000 ljudi u Srbiji vode se kao beskućnici, a čak četvrtina njih su deca ispod 14 godina.
