Demografi kažu da je smrtnost za 12.000 premašila očekivanja u 2020. godini, pre svega zbog pandemije korona virusa. Ali, zašto je broj rođenih najmanji od kada se vodi statistika?
Postoje li idealni uslovi za stvaranje porodice ili je želja ta koja nadjača mogućnosti – pitanje je oko kog Slobodan Delić, 39-ogodišnji ugostitelj, nema dilemu. Kaže da on i njegova supruga nisu imali mnogo kada su dobili prvo dete, a da se situacija nije promenila ni danas kada ih imaju troje – bili su i ostali podstanari i vode kafić u lokalu koji iznajmljuju.
„Da sam se bavio time, mnogo toga bi mi zapravo nedostajalo za začetak porodice“, ističe Delić za BBC na srpskom.
Bračni par Zubić iz Pančeva želi prinovu, ali smatraju da pre toga treba da reše neka pitanja i „poprave uslove za roditeljstvo“.
„Sada kad smo završili fakultete i imamo poslove i primanja, želimo da rešimo stambeno pitanje, što je jedna od najvažnijih stvari ako hoćete da stvorite porodicu“, kaže Milica Zubić, 30-ogodišnja filološkinja.
Statističari i demografi, koji problemu nataliteta pristupaju kroz podatke i brojke, decenijama unazad upozoravaju na lošu sliku i činjenicu da svake godine u Srbiji više ljudi umre nego što se rodi – a prethodne godine postavljen je još jedan negativan rekord.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj živorođene dece u Srbiji na godišnjem nivou prvi put je pao ispod 62.000, a u istih 12 meseci broj umrlih nadmašio je broj rođenih za više od 55.000.
Smrtnost je u 2020. porasla zbog pandemije korona virusa, faktora koji se nije mogao predvideti u demografskim projekcijama i koji je negativno uticao na prirodni priraštaj zbog starosne strukture srpskog stanovništva, ističe Gordana Bjelobrk, šefica Odseka za demografiju i statistiku zdravstva u RZS.
Sve negativniji prirodni priraštaj za Srbiju nije novost – on raste već više od 30 godina, pre svega zbog smanjenja broja rođenih i prilično nepovoljne starosne strukture, smatra Vladimir Nikitović, demograf u Institutu za društvene nauke u Beogradu.
„Demografski trendovi se sporo menjaju, pa se ne može očekivati da smanjenje i starenje populacije u Srbiji prestane u bliskoj budućnosti – možemo možda samo usporiti taj proces i to je prilično deprimirajuća činjenica“, ističe on.
Dok je pandemija uticala na uvećanu stopu smrtnosti u 2020. godini, stručnjaci ističu niz faktora koji doprinose sve manjem broju rođene dece u Srbiji.
1. Odlazak mladih iz Srbije i unutrašnje migracije
„Odliv mozgova“ vrlo je popularna tema rasprava u Srbiji, a dostupne brojke o godišnjem broju iseljenika značajno se razlikuju.
U izveštaju Njuzmaksa iz maja ove godine spominje se da svake godine i „više od 60.000 ljudi“ trajno napušta zemlju.
Demograf Vladimir Nikitović smatra da je određivanje tačnog broja emigranata „pitanje od milion dolara“, jer u Srbiji zvanični populacioni i migracioni registri „još uvek nisu zaživeli“.
Iako je nejasan tačan broj imigranata, većina podataka ukazuje da značajan deo čine mladi koji zbog obrazovanja, posla ili boljih uslova života napuštaju Srbiju. Odlaskom mladih u reproduktivnim godinama Srbija gubi „osnovu za rađanje“ i to dovodi do sve nepovoljnije starosne strukture stanovništva u Srbiji, smatra Bjelobrk iz RZS.
2. Odlaganje rađanja i reproduktivno zdravlje
Prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu.
Pedeset godina ranije, prvorotkinje su se u proseku porađale se 22,2 godine, 2000. godine ta granica stajala je na 24,9 godina, a 2010. godine na 27,2 godine.
,,Usvojili smo moderan način reprodukcije kao rezultat sveukupnog razvoja i napretka – mladi najpre žele da se obrazuju, školuju, ostvare u profesionalnom smislu i osamostale pre širenja porodice“, navodi Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.
„Ove stvari su isplivale na površinu u sistemu današnjih vrednosti, roditeljstvo se odlaže za kasnije godine života, posle čega je odluka o rođenju drugog deteta značajno teža, uglavnom iz bioloških razloga“, kaže ona.
Ako stepropustili...
Kako se na taj način „sužava reproduktivni period“, izuzetno je važno da reproduktivno zdravlje stanovništva bude na visokom nivou, ukazuje Nikitović.
„I u razvijenom zemljama poput Švedske žene kasnije rađaju, ali uspevaju da ispune željenu kvotu zbog dobrog reproduktivnog zdravlja, stabilnih poslova i primanja. Srbija je pri dnu u Evropi što se tiče pokazatelja reproduktivnog zdravlja stanovništva i kod nas su izražene stope sekundarnog fertiliteta koji nastaje usled polnih bolesti“, napominje Nikitović.
Željeni broj dece u Srbiji je oko dvoje, tako je i u Evropi, ali kod nas ne stignu da ispune taj plan, objašnjava on.
3. Pandemija korona virusa i loše zdravstveno stanje nacije
U Srbiji je u 2020. godini od bolesti povezanih sa korona virusom preminulo 10.356 ljudi – prema rezultatima Komisije za analizu smrti tokom pandemije, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Prema izveštaju RZS, 8,9 odsto od ukupnog broja preminulih u Srbiji prošle godine stradalo je od Kovida.
Ukupna stopa smrtnosti, bez obzira na uzrok smrti, bila je veća za 12.000 u odnosu na očekivanja prema starosnoj strukturi i zdravstvenom stanju stanovništva, napominje Vladimir Nikitović, demograf sa Instituta za društvene nauke u Beogradu.
„Ovo će biti još izraženije u 2021. godini, a pandemija korona virusa je pokazala ono na šta mi demografi odavno ukazujemo – zdravstveno stanje našeg stanovništva je među najlošijima u Evropi“, dodaje ovaj stručnjak za demografske projekcije.
U 2020. godini, 47,3 odsto preminulih u Srbiji je umrlo od posledica bolesti sistema krvotoka, a 18,3 odsto od različitih vrsta tumora, pokazuju podaci RZS.
Ali i godinama pre pandemije Srbija nije imala dobre rezultate u ovoj oblasti.
Prema istraživanju o javnom zdravlju evropskih zemalja koje su sprovele Evropska komisija i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2017. godine – u Srbiji je zabeleženo 234 smrti na 100.000 stanovnika od uzroka koji su mogli da se spreče.
4. Ekonomski faktori koji negativno utiču na natalitet
Mnogi mladi parovi glavnu prepreku za širenje porodice pronalaze u ekonomskim faktorima – ne poseduju nekretninu u kojoj bi živeli, imaju nedovoljno visoka i stabilna primanja ili ih poslodavci ne prijavljuju u skladu sa zakonom.
Neki se odluče da čekaju pogodniji trenutak i neko bolje vreme, a drugi napuštaju zemlju u nadi da će im život i roditeljstvo van granica Srbije biti lepši i lakši.
Mladima su kod zaposlenja najvažniji zarada i mogućnost za napredovanje, a najveći broj njih smatra da je plata od 65.000 do 80.000 dinara dovoljna za pristojan život, pokazuje Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u RS koje je prošle godine sprovelo KOMS.
Ipak, zabrinjava što mladi i dalje misle da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, a zatim članstvo i aktivizam u političkoj partiji u odnosu na formalno i neformalno obrazovanje, dodaje se u zaključku istraživanja.
5. Psihološki faktori koji utiču na smanjenje nataliteta
Nekima stabilni i dovoljno veliki prihodi, profesionalna ostvarenost i sopstveni krov nad glavom nisu dovoljni uslovi za stvaranje ili širenje porodice.
Čak 45 odsto mladih uzrasta od 15-29 godina koji su 2016. učestvovali u istraživanju Ministarstva omladine i sporta o mentalnom zdravlju izjavilo je da je konstantno zabrinuto zbog nečega.
Oko 28 odsto ispitanika je reklo da im se lako dešava da zaplaču. Kao najčešći razlog zabrinutosti, 22 odsto učesnika navelo je fizički izgled.
Odluka o dobijanju dece često zavisi od zajedničke procene kvaliteta emocionalne veze koju donose partneri, da li vide sebe zajedno i u daljoj budućnosti i da li jedno drugo doživljavaju kao nekog sa kime žele da zasnuju porodicu, kaže za BBC na srpskom Tamara Džamonja-Ignjatović, profesorka socijalne psihologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
„Tu igraju ulogu drugi psihološki faktori kao što je usmerenost na lične potrebe, na potrebu za nezavisnošću, slobodom od obaveza, potrebu za konforom, za neometanom karijerom“, dodaje ova psihološkinja.
Zbog promena koje roditeljstvo donosi, kod odgovornog planiranja dece je važno biti svestan tih promena, smatra Džamonja-Ignjatović.
„Životne navike se nužno menjaju, ne samo tokom prvih nekoliko godina roditeljstva, i nekima je zaista teško da podnesu `toliku žrtvu`.
„Ipak, to donosi mnogo više radosti i zadovoljstva – da nije tako, čovečanstvo bi davno nestalo,“ dodaje ona.
Postoje i žene koje zbog straha od porođaja ili prethodnih loših iskustava odlučuju da odlože rađanje ili odustaju od roditeljstva.
Međutim, strah od porođaja može uticati na individualne odluke, ali svakako ne utiče na generalni demografski trend, jer danas on nije toliko čest niti opravdan kao što je bio ranije, kada su uslovi bili daleko lošiji, objašnjava Džamonja-Ignjatović.
„Možda se samo trenutno zbog pandemije i rizika od zaražavanja tokom bilo kakvih medicnskih intervencija i boravka u bolnici, planiranje potomstva odlaže“, dodaje profesorka.
