Sve se uglavnom dešavalo kada otac nije kući. Tukla me je, a kad bih počeo da plačem govorila mi je da ne smem ni suzu da pustim i da će biti još gore ako nekome kažem. Dok me je udarala svuda po telu morao sam stalno da ponavljam kako je volim da bi se ona nekako sabrala i prestala da me tuče. Kada sam to pokušao da kažem socijalnim radnicima, nisu hteli ni da me saslušaju. Na kraju su to izbacili iz zvaničnog izveštaja.
Ovo je samo deo ispovesti petnaestogodišnjeg dečaka koji je sam pozvao novinare naše redakcije, a pre toga uputio žalbu na rešenje Osnovnog suda u Leskovcu i preporuku Centra za socijalni rad da njegovu jedanestogodišnju sestru pošalju da živi sa mjakom, iako se ona odlučno izjasnila da to ne želi i da bi radije ostala sa ocem i bratom Ovaj dečak je sam napisao pismo zaštitniku građana, takođe angažovao i advokate, najpre bez znanja oca, a sve u cilju da, kako sam kaže, sačuva porodicu na okupu.
“Kada sam video da od nadležnih organa i onih koji bi trebalo da pomognu meni i mojoj sestri nema vajde, odlučio sam da stvar uzmem u svoje ruke. Proučavao sam preko interneta, krišom, sve zakone i mogućnosti. Na kraju sam seo i napisao pismo zaštitniku građana”, priča novinaru Rešetke ovaj petnaestogodišnjak u prisustvu mlađe sestre i oca koji sve vreme razgovora ne uspeva da sakrije i zaustavi suze.
“Šta ja sad mogu da uradim? Da se oglušim o naredbu suda? Naravno da to ne želim, ali ne želim ni silom da teram dete da živi sa majkom ukoliko ona to neće”, kaže otac ove dece.
Naime, Osnovni sud u Leskovcu je po preporuci socijalnih radnika doneo u novembru mesecu prošle godine rešenje da se dečak poverava na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, dok njegova sestra majci, i to nakon što je ona prijavila supruga za navodno nasilje u porodici, posle čega je i podnet zahtev za razvod braka.
“Mama laže. Nikada je tata nije udario. Ona je nas tukla. Kada sam to kazala socijalnoj radnici, ona je vikala na mene, govorila kako moram da odem da živim sa majkom. Ucenjivala me je i pretila da će tata da ide u zatvor ukoliko je ne poslušam. Rasplakala me je”, tvrdi jedanaestogodišnja devojčica.
Njen otac kaže da je ćerku nakon tog razgovora sa socijalnim radnicima u Leskovcu zaista zatekao u suzama.
“Ja ne želim ništa loše da kažem o mojoj supruzi od koje se razvodim. Ona je majka moje dece, ali kako da ne verujem njima i kako da ih odvajam ako oni to ne žele? Ja za to nemam srca”, zaključuje ovaj čovek koji u razgovoru sa našim novinarem tvrdi da nikada nije udario svoju suprugu, da za tako nešto nema ni medicinskih dokaza, te da su socijalni radnici pokrenuli postupak protiv njega samo na osnovu njene neproverene izjave.
Istina je, kako tvrde mališani i njihov otac, da ih je majka napustila, a nasilje prijavila danima nakon što se ono navodno dogodilo.
“Supruga jeste došla jednog dana kući sa vidnim modricama, ali je kazala da je doživela saobraćajnu nezgodu kada je izašla iz škole da kupi doručak. Onda je posle nekoliko dana otišla od kuće, javila nam preko poruka da je ostala kod njene majke da je pazi jer je zdravstveno loše i više se nije vratila”, tvrdi otac.
Nakon toga, kako kažu, počinje pakao. Policija, Centar za socijalni rad, sud…
“Ja ne želim da odvajaju mene i sestru. A ona želi da ostane sa nama. Ništa mi drugo nije preostalo već da uzmem pravdu u svoje ruke”, ističe petnaestogodišnjak.
Usledilo je njegovo pismo Zaštitniku građana (koje je Osnovni sud u daljem postupku uzeo u razmatranje – prim.nov) a zatim i poziv novinarima jer, kako tvrdi, on ne vidi drugi način za rešavanje porodičnog problema.
U pismu, u koje su novinari Rešetke imali uvid, mališani iznose pritužbu na rad socijalnih radnika Daliborke Stevanović i Milana Manojlovića, a Zaštitnik građana je pokrenuo ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Centra za socijalni rad u Leskovcu.
“Ipak, odgovora od Zaštitnika građana još uvek nema, pa sam odlučio da o svemu obavestim i novinare”, zaključuje dečak.
U Centru za socijalni rad u Leskovcu negiraju sve navode ove porodice i tvrde da su deca izmanipulisana od strane oca.
“Odgovorno stojim iza odluke mojih kolega koje smatraju da su ova deca izmanipulisana od strane oca, kao i da je on prijavljen za nasilje nad suprugom. Takođe, odgovorno tvrdim da deca nisu bila ni na koji način maltretirana od strane socijalnih radnika”, kaže za Rešetku direktor ove ustanove Predrag Momčilović.
Socijalna radnica Daliborka Stevanović kaže da su deca nekoliko puta do sada menjala svoje iskaze.
Ako stepropustili...
“Tačno je da su se deca izjasnila da ne žele da žive sa majkom, te da su kazala da je to iz razloga zato što ih je tukla. Međutim, kada smo ih pitali kada se to desilo govorili su da se ne sećaju tačno i da su bili mali, da bi taj iskaz promenila, a vama ispričala neku drugu priču. Devojčica se jeste rasplakala, ali, znate, to su jako teške i osetljive stvari, deca se često rasplaču kada treba da se izjasne sa kojim od roditelja bi hteli da žive. To su jako teške situacije”, ističe Stevanović.
Ona kaže da se jasno seća dana kada je majka prvi put došla u Centar za socijalni rad u modricama.
“One su bile vidljive i ona je bila istraumirana. Majka voli tu decu, želi da ih viđa i stalno se interesuje za njih. Devojčici nikada prilikom razgovora nisam rekla da joj je otac nasilnik ili da joj je tukao majku, samo sam joj predočila da tata može imati posledice ukoliko ona odbije da pređe da živi kod majke”, dodaje Stevanović.
Direktor Momčilović zaključuje da će Centar za socijalni rad sigurno postupiti po preporuci koju donese Zaštitnik građana, kao i ukoliko Ministarstvo, kao drugostepeni organ, utvrdi da radnici Centra nisu postupili ispravno u ovom slučaju.
Dal je moguce da nas sistem ne moze da zastiti decu od dece monstruma?! Ljudi, kakva je ovo drzava!?!
Нажалост, у праву сте.
Ljudi ovo nije prvi slucaj ovakav! Leskovacki centar za socijalni rad radi uzqsno. Nisu ni malo strucni i empaticni. Posebno kada su deca u pitanju. Jadna deca.
Да, и многи други се жале на рад Далиборке Стевановић али ретко ко изнесе у јавност.
Svaka priča ima dve strane. Vrlo često ono što nam se prezentuje je daleko od istine. Ja bih dobro proverila ovu priču, nešto debelo tu ne štima. Uvek treba čuti i drugu stranu, pa tek onda donositi sud. Uvek mi je žao dece, jer neki roditelji, nažalost, koriste dečiju ljubav i to što su samo deca, pune im glavu i okreću ih protiv drugog roditelja i na taj način se naslađuju i svete bivšem partneru/partnerki. Žao mi je što se izlazi u medije s ovakvim pričama i time se javno targetira drugi roditelj. Svaka medalja ima dve strane, pa, čini mi se i ova priča.
Да сте били у њиховој кожи ви не би овако писали. И није исто доживети и преживљавати.
А тешко да неко може да напуни детету главу која је формирана личност. Нису они 4-5 година па да их лажу. Они сами виде. А да их та жена није малтретирала случај би већ био решен. А вама што не штима то из тог разлога што сте мајка/отац и здрав разум то не може да прихвати да родитељ злоставља своју децу.