Dušan Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ocenio je u emisiji Dan uživo da će poskupljenje cena namirnica dovesti do dodatnog pada standarda stanovništva u Srbiji, naročito građana sa minimalnim primanjima, dok je profesor ekonomije Slaviša Tasić ocenio da ograničavanje cena određenih namirnica nije dobar potez države i upozorio na moguće nestašice.
Dok Vuković ocenjuje da ćemo veoma teško živeti, Tasić navodi da ćemo inflaciju imati do kraja godine, i da je ona direktna posledica inflacije u evrozoni.
Podsetimo, dok optimistični ekonomisti procenjuju da ćemo inflaciji kraj videti do polovine ove godine, oni sa manje optimizma kažu da se inflacije nećemo lako i brzo otarasiti. Građanima je već par meseci unazad jasno da inflacija topi mesečni budžet, a Vlada Srbije je ograničila cene pet životnih namirnica i goriva.
Imamo fiksni kurs, vezali smo dinar za evro
„Smanjenje rasta cena uglavnom zavisi od svetskih tokova. U Srbiji imamo fiksni kurs, vezali smo dinar za evro, i ja sam zagovornik toga. Sa tom kursnom politikom smo dobili stabilizaciju, i spustili smo inflaciju. Ali, pošto Evropa i ceo svet imaju inflaciju, i mi smo dobili inflaciju“, kaže Tasić.
Prema njegovim rečima, Evropska centralna banka je napravila veliku grešku prošle godine, misleći da će inflacija biti prolazna, i naštampala je ogromne količine novca, da bi ekonomije izašle iz korona krize. Međutim, sada su prelomili i promenili politiku, i uvideli su svoju grešku, pa će početi sa smanjenjem gotovog novca i povlaćenjem određene količine novca sa tržišta.
„U suštini, sve zavisi od njih. Mi ovde pratimo njihovu politiku, i kada ta restriktivnija politika počne da ima uticaja u Evropi, onda ćemo to i mi osetiti. Ja mislim da će to biti u toku ove godine. Mislim da će do kraja godine biti neke inflacije, ali će se smanjivati stope svakog meseca“, prognozira Tasić.
Vuković navodi da se zbog povećanih cena teško živi.
Dajemo novca najviše na hranu i na bezalkoholna pića
„Struktura potrošačke korpe u Srbiji je takva da dajemo najviše na hranu i na bezalkoholna pića, i tu se razlikujemo od evrozone, pa ćemo još teže živeti“, kaže Vuković.
Podseća da su sindikati tražili veću minimalnu zaradu i da su upozoravali da se sa propisanim primanjima smanjiti standard građana.
Kao dokaz za to, navodi primer da je po istraživanjima, u novembru prošle godine potrošačka korpa „otišla“ na 42.000 dinara, pa zato insistira na pokretanju novih pregovora oko minimalne zarade zbog takvog stanja stvari. Međutim, zbog raspuštanja skupštine i predstojećih izbora, sumnja da će bilo koja vlada pokrenuti pregovore sa sindikatima pre polovine ove godine.
„Voće i povrće je poskupelo za 20 odsto, meso za 15 odsto, ulje za 20 odsto… To su cene najosnovnijih namirnica koje utiču na troškove života i trebalo bi realno da ispregovaramo ne samo novu minimalnu zaradu, već i ostale zarade. Veoma teško ćemo živeti“, ocenjuje Vuković.
Ne može se silom poboljšavati životni standard
Govoreći o broju građana sa najnižim primanjima, on ističe da niko u Srbiji ne zna tačne brojke, ali se pretpostavlja da ih ima od 350.000 do 400.000.
Dodaje da 1.100.000 zaposlenih u Srbiji prima između minimalne zarade i 53.000 dinara.
„To je veliki broj ljudi, i potrebno je da se donese neka mera da se to zaustavi“, napomenuo je Vuković.
Tasić komentarisući ograničavanje cena kaže da se ne može silom poboljšavati životni standard.
„To je loš potez. Ne možete silom povećati standard prisiljavanjem tržišta da reaguje na neki način, jer neće. Imaćete neke posledice kojima se niste nadali“, kazao je Tasić i dodao da su kod ograničavanja cena najdirektnija posledica nestašice.
Podsetio je na nestašice devedesetih i naveo da je većinsko mišljenje bilo da su nestašice artikala bile zato što ih nije bilo, međutim, to se, kako on napominje, dešavalo zbog ograničavanja cena.
„Nije dobar potez ograničavanje cena. Može se socijalna politika voditi drugim sredstvima, može se voditi davanjem novca najširem stanovništvu, ali kontrola cena nije dobar potez,“, zaključio je Tasić.
