U prokupačkoj Osnovnoj školi „Ratko Pavlović Ćićko“ od ponedeljka nije dozvoljeno držanje mobilnih telefona tokom nastave, pa je ova škola nakon požarevačke „Dositej Obradović“ druga u Srbiji koja je rešila da osnovcima ne skreću pažnju sa nastave ovi uređaji.
Oni će ih ostavljati kod kuće, ili kada dođu u školu kod direktora Vesne Todorović. U drugom slučaju biće im vraćeni kada završe nastavu.
“Želimo da vratimo pažnju na samu nastavu i da učenike usmerimo ka obrazovanju. Oni su apslutno sigurni dok su u školi, a roditelji će moći bilo koju poruku da prenesu svojoj deci preko razrednih starešina”, kazala je Todorović.
Ona je dodala da je cilj ne samo koncentrisanje na nastavu, već i onemogućavanje učenicima da vreme u školi provode u snimanju i slikanju i objavljivanju na društvenim mrežama.
Kako se odmori, a često i nastava koriste da se pregleda sadržaj društvnih mreža, a deca se sve manje druže između sebe, na ovaj način će se vratiti ne samo znanju, već i razvijanju humanih osobina i posvetiti drugarstvu. Činjenica je da deca sve više koriste mobilne telefone, a studije su pokazale da se tako otuđuju od vršnjaka. Zato, barem u školi, nepotrebno je da budu nad telefonima.
“Odlična ideja i bilo je krajnje vreme da se to učini. Znate, moje dete nosi telefon, ali nisam baš srećna zbog toga. Ipak, kako ga svi njeni vršnjaci nose, nisam mogla da joj zabranim. I da, primetila sam, kada prođem kraj škole, da stoje i svako gleda u svoj telefon. Postali su kao mali roboti, a deca treba da se druže, igraju, a pre svega uče. Ova odluka škole je odlična”, kaže Milena Kostić, koja je majka jednog osnovca u ovoj školi.
Sa njom se slažu i ostali roditelji sa kojima smo razgovarali i koji su pozdravili odluku škole.
Izgleda da je požarevačka škola pokrenula lavinu koja će konačno da pozitivn utiče ne samo na obrazovanje, već i razvoj dece uopšte.
B.Roganović
Odlicna ideja,treba ih ukinuti i u firmama,verifikacija tigar tyresa vise gleda u telefone nego u gume,pa pustaju skart a ne odgovaraju jer su njihovi puleni.
OŠ „Svetozar Marković“ ima već duže vreme ovakvu odluku i sasvim je na mestu.
Телефон ја никад нисам имао у руци на часу, већ у ранцу и на зујалицу, да могу да се јавим родитељима. Тако беше пре десетину и више година. Зато клинцима за у школу треба купити неки од оних најјефтинијих телефона (3000 дин.) што нису смарт + припејд картица да кад оду на интернет – оде и кредит, па кући пасје рибање што се није јавио кад је кренуо дома.