Svaki šesti odrasli stanovnik Srbije je ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, a 80.000 ljudi više nego ranije je tokom pandemije virusa korona imalo umerene depresivne smetnje, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije.
Istraživanje je predstavljeno na tribini “Na kafi sa psihologom” koju je organizovala Hemofarm fondacija.
Rađeno je u okviru interdisciplinarnog projekta pod nazivom “cov2soul” (kov tu soul) u kojem su učestvovali stručnjaci koji se bave javnim i mentalnim zdravljem kao i psihijatrijskim poremećajima.Istraživanje o mentalnom zdravlju u drugoj godini pandemije je sproveo Medicinski fakultet u Beogradu, u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu.
Od juna i oktobra prošle godine anketirano je 1.200 ljudi u 60 opština u Srbiji starosti od 18-65 godina. Ispitivani su fenomeni kao što su učestalost psihijatrijskih poremećaja, procena depresije, stresa, usamljenosti, stresna iskustva u vezi sa pandemijom, teorije zavere vezane za kovid i fizičko zdravlje, lični utisak o kovidu…
“Opšte očekivanje je bilo da će kovid stresovi napraviti cunami mentalnih poremećaja ili sad već neke velike dramatične promene”, rekla je na tribini rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje Nadja Marić.
Kada su u pitanju stresni dogadjaji od početka pandemije, oko 27 odsto ispitanika je navelo dogadjaje uzrokovane patnjom zbog bližnjih, a oko 22 odsto je prijavilo stres u vezi sa poslom ili finansijama. Stres uzrokovan ličnim problemima prijavilo je skoro 13 odsto ispitanika, a partnerskim svaki dvadeseti ispitanik.
Strah od socioekonomskih posledica koje su bile prouzrokovane kovidom bio je visoko izražen kod ispitanika.
Primećen je takozvani kovid stres sindrom. On obuhvata sklop fenomena koji se tiču toga koliko se ljudi plaše da li će se zaraziti kovidom, da li će neko od njihovih bližnjih biti zaražen ili će se možda nešto desiti, kao i strah od toga da će biti u kontaktu sa zareženim osobama.
Naučna saradnica u Institutu za psihologiju Ljiljana Lazarević je rekla da je istraživanje pokazalo da su žene, penzioneri, osobe kod kojih je postojala neka psihijatrijska dijagnoza pre korone i oni koji su bili u izolaciji zbog zaražavanja kovidom, pod nešto većim rizikom da dožive kovid stres sindrom.
Stepen depresije kod ljudi u vreme pandemije je bio skoro duplo veći u poredjenju sa rezultatima istraživanja iz 2013. godine kada je radjeno poslednje istraživanje na ovu temu. “Došlo je do porasta depresivne simptomatologije. Kada je reč o umerenim simptomima taj skok je bio od 2,1 odsto 2013. godine na 4,1 odsto 2021. godine. To znači da je duplo više ljudi imalo depresivne simptome umerenog tipa”, istakao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Goran Knežević.
On je rekao da je istraživanje na istu temu ponovo uradjeno u februaru ove godine i da se stepen depresije ponovo smanjio na 2,2 odsto. Na pitanje kako se ljudi bore sa stresom i psihičkim problemima i da li traže pomoć, Nadja Marić je navela podatak da 0,3 odsto ljudi u Srbiji treba da se leči od nekog poremećaja kao i da je svaki šesti odrasli stanovnik ispunio kriterijume za neki od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, što je 700.000 odraslih stanovnika.
Na tribini je rečeno da su u Srbiji stope učestalosti psihijatrijskih poremećaja iste kao i u Norveškoj gde se za zaštitu mentalnog zdravlja odvaja sedam odsto od ukupnog zdravstvenog budžeta. O mentalnom zdravlju odraslih tamo se brine oko 1.000 psihijatara, zajedno sa 500 lekara na specijalizaciji i oko 1.500 kliničkih psihologa. Uz to, pomoć mladima pružaju psihijatari i klinički psiholozi specijalizovani za decu i omladinu.
Ukazano je da nema podataka o tome koliko se u Srbiji iz zdravstvenog budžeta izdvaja na mentalno zdravlje, a što se tiče lekara specijalista i kliničkih psihologa, prema nekim pokazateljima taj broj je i 10 puta manji nego u Norveškoj.
Istraživanje je pokazalo da u Srbiji, slično kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, nešto više od polovine stanovništva u nekoj meri izražava slaganje sa teorijama zavere u vezi sa pandemijom, dok nešto manje njih te teorije zavere u potpunosti odbacuje. U periodu kada je radjeno istraživanje skoro polovina stanovništva je bila vakcinisana makar jednom dozom vakcine, i oni su bili manje skloni prihvatanju teorija zavere.
