Ekipa satirične novinarske redakcije Njuz.net gostovala je juče u Leskovcu, gde je održala tribinu na temu slobode govora u medijima, ali i o mehanizmima za prepoznavanje lažnih vesti.
Tribina je bila pokušaj da se utiče na razvoj medijiskih i novinarskih sloboda, kao i da osnaži kritičko mišljenje kod publike, a na samom događaju bilo je najmanje novinara ali i onih iz publike koji su se osmelili da bilo šta kažu.
Na konstataciju urednika Rešetke Dragana Marinkovića da na medijskoj sceni u Leskovcu uglavnom ima prostora za sve, što su često hvalili i opozicioni političari iz Beograda, u publici se čulo negodovanje, na šta im je on poručio da slobodno mogu da iskažu svoje mišljenje, a ne da traže da on to učini umesto njih:
“Moje je iskustvo, što se lokalnih političara tiče, da što si kritičnije nastrojen prema njima, to su oni, prividno, bolji prema tebi”, dodao je Marinković sa čime se složila i ekipa Njuzovaca, prepričavajući situaciju kada je Ivica Dačić zvao Zorana Kesića da se nađu u kafani.
U okviru turneje ”Sadašnjost Srbije” Njuzovci su već gostovali u mnogim gradovima u Srbije, a u prepunom ”Marfi pabu”, govorili su o ulozi humora na medijskoj sceni i o uticaju satire na društvo, s obzirom na to da predstavljaju jedini medij u Srbiji koji vesti obrađuje na smešan i satiričan način.
Marinkoviću, ljudi su s pravom tako reagovali, jer njuzovci sigurno nisu neko kome treba postavljati ozbiljna pitanja. I zašto bi? Oni su ekipa poput klovna Kesića ili priučenog ex- uličara Ivana Ivanovića kome drugi pišu „štosove“. Šta pitati takve osobe, tu estradu, internet i tv satiričare čiji uspon počinje sa njihovom kritikom i sprdanjem sa Vučićem? Meni odavno ništa više nije smešno, a naročito ne ismevanje Vučića. Ja hoću da se Vučić sa svojom bandom skloni, ja takođe hoću da se žuti više nikada ne vrate u bilo kakvom agregatnom stanju. Želja mi je da se potpuno demontira postojeći sistem, a njegovi delovi spale jednom zauvek. Želim da zanimanje političar više ne postoji, ne trebaju mi usrećitelji i oni koji će da misle umesto mene. Čak i najveća budala zna koje su njegove potrebe i šta je najbolje za njega.
Sramota je za vas da mi ne objavite komentar. U tom komentaru nema psovki, nema uvreda, nema gramatičkih grešaka, nema ništa što je zabranjeno i neetičko. Mogu samo da predpostavim da je iz nekog glupog razloga samoizvavana sujeta kod urednika, pa mu se jednostavno može da ne objavi komentar. On je verovatno nije mišljenja da onih nekoliko pomenutih nisu estrada, a kao urednik može da utiče na javno mišljenje. Posle kada u javnosti pojedinci prozivaju novinare da formiraju javno mišljenje po trendovima političkih partija, oni se ljute. Nemojte se ljutiti, samo uživajte i živite u zabludi da ste slobodni.
Vaš komentar je objavljen. Samo malo strpljenja i manje nervoze, i sve će biti u redu.
Ja sam savršeno miran, a moj drugi komentar je reakcija i čudjenje.