Leskovac i Prokuplje u ovom trenutku najzagađeniji gradovi u Evropi

Leskovac i Prokuplje su ove večeri najzagađeniji gradovi u Evropi, pokazuju podaci stranih sajtova za merenje zagađenja vazduha.

Po njima je u jednom trenutku izmereno zagađenje u Prokuplju bilo 206, a u Leskovcu čak 190 jedinica po AQI (međunarodnom indeksu zagađenja).

U ovom trenutku pored Leskovca i Prokuplja, prema podacima aqicn.org, i Niš je svrstan u kategoriju zagađenja „Opasno“. To znači, kako stoji u pojašnjenju, da svaka osoba može doživeti ozbiljnije zdravstvene efekte.

Podsetimo, samo jutros su komunalni policajci napisali nekoliko prekršajnih kazni Leskovčanima koji su palili kablove u naselju Slavka Zlatanovića.

Ipak, paljenje se nastavilo i nakon što su oni otišli, javljali su nam čitaoci.

Inače, kako smo pisali u nekoliko navrata, u Radničkom naselju u Leskovcu skoro 20 godina bukvalno ne može da se diše, a kuće su često bukvalno u magli, i to sve zbog obližnjeg otpada na kome su zapaljene sirovine. Od Ulice Solunskih ratnika, pa preko celog naselja Slavka Zlatanovića, sve do Vlajkove ulice, prostire se gust crni dim koji pritom emituje nesnosni smrad.

“Ljudi su počeli masovno da se iseljavaju iz tog dela naselja, i to po preporuci lekara. Niko ne sme o tome da priča javno, ali ovde skoro svaka kuća ima po jednog plućnog bolesnika. Ili je kancer ili astma. Priča mi komšinica kojoj su pre mesec dana dijagnostikovali astmu da joj je doktorka preporučila da promeni mesto stanovanja. Ja u sredu idem po ko zna koji put kod doktora specijaliste ORL u Nišu jer imam razvijenu alergiju sa hroničnom, jačom upalom grla, dakle konstantnom… Sve je to od dima!”, komentariše nam jedan od meštana iz Ulice Solunskih ratnika.

Po izveštajima stručnjaka pri paljenju guma ili plastike oslobađaju se razni zagađivači. Za neke postoje zakonski propisane gornje granice izlaganja – PM čestice, ugljen monoksid,oksidi sumpora, oksidi azota i isparljive organske materije. A za neke ne postoje gornje granice izlaganja odnosno imaju štetan uticaj na zdravlje čak i u veoma malim količinama i tu spadaju hemikalije kao što su policiklični aromatični ugljovodonici (PCB), dioksini, furani, hlorvodonik, benzen, polihlorovani bifenili i metali poput kadmijuma, nikla, cinka, žive, hroma i vanadijuma.

Dodatni problem u Leskovcu je što veliki deo ovih zagađujućih materija i hemikalija niko ne meri i ne kontroliše.

“Zakon o zaštiti vazduha propisuje da u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da je došlo do zagađenja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu (što je svakako ovde slučaj) MORAJU se obaviti namenska merenja nivoa zagađujućih materija. Nakon toga se blagovremeno obaveštava javnost kako bi što manje bila izložena ovim štetnim uticajima. Međutim, Odeljenje za zaštitu životne sredine grada Leskovca smatra da nije nadležno da donosi ovu odluku i samim tim da vrši neophodna merenja. Ne zna ni ko je za to nadležan. I tako godinama unazad”, navode iz pravnog tima Udrženja “Tim 42”.

I dok se gradske vlasti bave pravnim formalnostima, nadležnostima i ignorisanjem problema, građani i građanke više decenija narušavaju svoje zdravlje udišući ko zna šta.

„Barem su komunalni policajci postali ažurniji, pa ih hvataju i kažnjavaju, sve to nakon vašeg upornog pisanja“, komentarišu čitaoci Rešetke.

Ipak, ovaj problem, ni nije ni blizu konačnog rešenja.