Film o Veri Pešić iz Sijarinske Banje koja je pred Drugi svetski rat bila tajni agent Kraljevine Jugoslavije, komunista, Nemačke i Britanije, upoznala Hitlera, napisala Srpsku čitanku i Srpski calendar, skoro pa da je prošao potpuno nezapaženo u Leskovcu, gradu u kojem se školovala i završila Gimnaziju, bez ikakve pompe i promocije.
Ono što dodatno srci Leskovčane je da su producenti i reditelji za snimanje filma o „srpskoj Mata Hari” ispoljili su nameru još davne 2004. godine, odmah po objavljivanju knjige Nikole Ilića, leskovačkog istoričara i publiciste, „Vera Pešić u vrtlogu špijunaže”, a da on maltene nije ni pomenut.
“Film je rađen po motivima njegovih knjiga o Veri, a ime mu se pominje tek na kraju odjavne špice, iza onih ljudi koji voze kamione. Ja sam bio više nego ogorčen kada sam izašao iz bioskopske sale”, kaže za Rešetku sin Nikole Ilića Stole Ilić, za čije knjige o Veri je danas zainteresovana za novo štampanje poznata izdavačka kuća “Laguna”.
Zahvaljujući Nikoli Iliću, znamo kako se sve desilo u životu najveće špijunke u ovom delu Evrope, „srpske Mata Hari”, kako su je nazivali, a pre svega da je mlada devojka, kako je zapisao Saša Hadži Tančić, „pred streljačkim vodom bila isto ono dete što je iz srbijanske zabiti raspolućeno opsluživalo sile zla, misleći da svetu obećava dobro, s obzirom na svoje lične prilike i još više zbog tadašnje političke situacije kod nas i u svetu“.
“Ipak, u filmu su njen život, pa tako i knjigu mog oca, iskasapili. Čak su mnoge istorijske činjenice u filmskoj verziji netačne i promenjene. Ljudi koji nisu pročitali knjige mog oca izlazili su s+zbunjeni iz sale nakon odgledanog filma. Niko nije uspeo da shvati šta se tu tačno desilo, a u filmu nema ni ključnog detalja koji simbolizuje celu Verinu ličnost i njen način života, a to je da je Streljački vod je zamolila da joj meci ne nagrde lice kako bi i nakon smrti ostala lepa”, pojašnjava Ilić.
Ovaj Leskovčanin ogorčen je što ni sam igrani film, takav kakav je, nije malo bolje promovisao Leskovac, kao ni sam grad Leskovac film o svojoj poznatoj sugrađanki.
“Leskovac se u filmu pominje samo dva ili tri puta, onako uzgred. Sa druge strane, film nije doživeo skoro nikakvu promociju, što je žalostno.
Film “Vera” je, inače, sniman u Valjevu, a u leskovačkoj lokalnoj samoupravi nam je rečeno da im se iz produkcijske kuće, koja je radila ceo projekat, niko nije obratio za bilo kakvu vrstu pomoći ili saradnje.
Situacija nije mnogo bolja ni u opštini Medveđa, tačnije u samoj Sijarinskoj Banji, gde još uvek stoji rodna kuća VerePešić.
“Turistička organizacija Medveđe radi na tome da se ta kuća prevede u turističku namenu. Želja nam je da u jednom delu bude posvećena njenoj vlasnici i zanimljivom životu Vere Pešić, a da u drugom delu tu bude Turistički info-centar Sijarinske Banje tako da bi svako ko bi svratio mogao da se upozna ili sa životom srpske Mate Hari ili sa turističkom ponudom naše opštine”, kaže Mijajlo Minić, direktor Turističke organizacije opštine Medveđa.
Vera Pešić je detinjstvo provela u Sijarinskoj Banji. Potiče iz građanske porodice – otac joj je bio sreski načelnik, a deda sudija Velikog Crnogorskog suda na Cetinju. Bila je lepa, zgodna i veoma inteligentna. Slamala je mnoga srca još otkako se zadevojčila. Buduća špijunka se udala već sa 16 godina, prema nekim izvorima za policijskog pisara Mila Krčedinca, a prema drugim za nekog Nemca. Kako bilo, nije dugo izdržala u tom braku i već sa 19 je ne samo bila razvedena, nego i pakovala kofere za Beograd. Tamo je ubrzo upoznala majora Slavka Radovića, oficira Generalštaba Jugoslovenske kraljevske vojske koji u njoj prepoznaje kvalitete koje krase dobrog obaveštajca – pamet udruženu sa lepotom.
Ova fam fatal uči ples u školi Marije Mage Magazinović, srpske filozofkinje, novinarke i koreografkinje. Pored plesa koji će joj biti od velike koristi uči i strane jezike: nemački, francuski, engleski… Završava kurs za obaveštajce i paralelno u potpunoj tajnosti postaje član KPJ, a samim tim i dvostruki obaveštajac. Njen zadatak bio je da uđe u organizacije špijuna britanske, francuske i nemačke obaveštajne službe koje su plele svoje mreže po Srbiji i Beogradu.
Posećivala je najprestižnije zabave i hotele gde ne samo da pleni svojom lepotom nego i upoznaje svoje špijunske mete. Izdavala se da radi u Generalštabu vojske, pa su njene mete, trošeći velike svote novaca, pokušavale da je zavedu kako bi dobili doušnika. Kada je rat već bio izvestan, Vera je uhapšena kao nemački špijun i proterana u Lebane da tamo trune u zatvoru, ali je uspela da to izbegne i vrati se u Sijarinsku Banju kod majke. Ubrzo je ponovo aktivirana i postaje četvorostruki špijun. Smatra se da je više štitila komuniste, nego ostale.
Važno je i to reći da je upravo Vera Pešić svetu otkrila tajnu o predstojećem paktu Hitlera i Staljina i planiranog nacističkog napada na Poljsku… Nije dočekala kraj rata i rehabilitaciju, nego je zajedno sa majkom streljana od strane četnika 18. maja 1944. godine.
Sramota za Leskovac ,kultura je dotakla samo dno ovakve stvari da prodju nezapazeno,bez ikakve promocije ,kao i za film koji nije udostojio istoričara Nikolu Ilića koji je 30 godina skupljao materijal i istraživao njen život a onda i napisao knjigu o Veri Pešić gde leži jedina istina o njenom životu,da ne bude adekvatno pomenut !