Članovi Saveza za zdravstvo u Beogradu izabrali su novo rukovodstvo, a iz redova lokalnih samouprava u radu Saveza će učestvovati Lidija Dimitrijević, zamenica gradonačelnika Leskovca.
Kako je saopšteno iz NALED-a, u naredne dve godine ovim radnim telom predsedavaće Vukašin Radulović, suosnivač kompanije Heliant, dok su za potpredsednike izabrani Una Ljubičić, direktorka za retke bolesti u kompaniji Pfizer, Vladimir Tipsarević, direktor za javne politike i odnose sa javnošću u Novo Nordisk Pharma, Dejan Pešić, direktor MediGroup.
“Savez će ministarstvu u narednih mesec dana predstaviti analizu i preporuke za unapređenje procedure stavljanja leka na tržište koja umesto devet meseci traje dve do tri godine što građanima otežava pristup lekovima. Takođe, akcenat će biti stavljen i na pojednostavljenje kliničkih ispitivanja lekova na ljudima jer je ova procedura, koja puno znači teškim bolesnicima da dođu do inovativnog leka kojeg još neko vreme neće biti na tržištu, a koristi i lekarima da se upoznaju s novim metodama lečenja. Ova procedura u Srbiji traje i do tri puta duže nego u drugim zemljama i odvraća kompanije da ulažu u ispitivanja u našoj zemlji”, saopšteno je danas.
Osim uvođenja jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona, naredni korak u digitalizaciji zdravstvenog sistema je povezivanje svih ustanova i lekara specijalista, kroz elektronski uput i elektronski medicinski dosije i olakšavanje pristupa pacijenata lekarima specijalistima.
“Uspostavljanje elektronskog dosijea biće jedan od ključnih reformskih prioriteta Saveza za zdravstvo, koji će pružiti podršku Ministarstvu zdravlja i resornim institucijama u ovom poslu, saopšteno je na konstitutivnoj sednici NALED-ovog radnog tela. Ideja kod uvođenja dosijea je da pristup ovoj evidenciji dobiju i lekari u privatnim ustanovama, u cilju efikasnijeg lečenja2, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare.
Istaknuto je i da će u fokusu saveza u naredne dve godine biti i rad na smanjenju lista čekanja i povećanju broja usluga koje će građani moći da obave u privatnom zdravstvu o trošku RFZO, kao što je sada slučaj sa dijalizom, vantelesnom oplodnjom, hiperbaričnom komorom i kataraktom. Treći prioritet je dalja digitalizacija procedura, pre svega u vezi kliničkih studija i dobijanja dozvola za lek, kako bi nove, moderne i efikasnije terapije bile dostupne našim građanima.
