„Preživljavamo. Manje jedemo“: Hrana je toliko poskupela da očajni građani imaju samo dva izbora

Za godinu dana hrana u Srbiji poskupela je 24,6 odsto, kaže zvanična statistika. Novčanici kažu da je sve skuplje i skuplje. Pojedine namirnice koštaju i nekoliko puta više nego u zemljama Evropske unije. Građani, ili kupuju manje, ili na akcijama. Te akcije ponekad se završe kao one u Lidlu.

Prošle sedmice penzioneri su se tukli za jeftine ćevape, a bitka za hranu nastavljena je u Leskovcu, borbama za svinjsku plećku od 400 dinara.

„Zašto samo tog dana traje ta niska cena? Da li je moguće da se zarada na osnovnim prehrambenim proizvodima može meriti sa onom zaradom recimo na kozmetici, hemiji i tako dalje? Razumemo da trgovci i proizvođači treba da zarade, ali nemojte tamo gde ne morate“, kaže za N1 Zoran Nikolić iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije.

Ko i koliko mora da zaradi na ulju, maslinovom? U Srbiji 750 ml košta 20 evra, duplo više nego ceo litar u Hrvatskoj i sedam evra više nego litar istog maslinovog ulja u Crnoj Gori.

Upoređivali su kupci cene na društvenim mrežama. Mi smo proverili.

Zaista, 750 ml maslinovog ulja košta 2.399 dinara. Zato smo kupili manje, od pola litra, koje na akciji košta nešto više od hiljadu dinara, ali uzeli smo poslednju flašu. Jer i građani se tako snalaze. Kupuju manje, i na akciji.

Pitali smo kupce – kako preživljavaju poskupljenja hrane?

„Jako loše, iskreno. Jako loše. Nadam se da će plate biti veće“, rekla je jedna sagovornica N1.

„Preživljavamo. Ne znam, manje jedemo“, kazala je druga.

Na pitanje na čemu se štedi najviše, jedna građanka odgovara – na svemu, ali na hrani najviše.

„Štedimo koliko možemo. Gledamo šta je na akcijama“, kaže jedna žena.

„Vidite da se preživljava, sad kako, to ne umem da objasnim. Stvarno malo je neobjašnjivo“, kazala je druga sugrađanka i dodala – potreban je čarobni štapić.

Čarobnjake od kupaca napravili su trgovci i njihove marže, smatraju u udruženjima za zaštitu potrošača.

„Iako živimo u razvijenoj tržišnoj ekonomiji ovo sve što vidimo su posledice dogovorne ekonomije. Dakle, ne možemo razumeti da u svim marketima u Srbiji, govorim o vodećim marketima, svi ti proizvodi koštaju gotovo isto“, govori Zoran Nikolić.

Neki proizvodi koštaju i nekoliko puta više nego u zemljama Evropske unije.

„Imali smo ovih dana ono poređenje pirinča, recimo Slovenija – Srbija. Taj pirinač se ne proizvodi ni tamo ni ovde, uvozi se iz treće zemlje, a tamo je značajno jeftiniji nego kod nas. Očigledno je da državi odgovara ovako nešto, trgovcima naravno. Ja u ovom trenutku ne vidim nikakvu borbu protiv inflacije. U zemljama regiona se nešto i dešava, kod nas apsolutno ništa“, kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“.

Kod nas inflacija ostaje dvocifrena, dok je u evrozoni i Sjedinjenim državama pala na 6,9, odnosno šest posto. Od zvanične statistike građanima je važniji pokazatelj novčanik.

„Govore da je poskupilo nešto 15, a nešto i do 10 posto. A vi možete videti ono što je poskuplelo 100 posto. Crni luk na 200, 130 posto. Najbanalnija stvar“, kaže jedan sugrađanin.

„Jedini odgovor koji mi kao potrošači možemo dati jeste da prestanemo da kupujemo takve proizvode“, govori Zoran Nikolić.

„Ovde ne postoji ništa sem toga što mi kritikujemo na društvenim mrežama i tako dalje. Dokle god je tako, ni država ni trgovci neće imati podsticaja da urade bilo šta što bi građanima išlo u prilog“, kaže Dejan Gavrilović.

Ako stepropustili...

Prethodne godine od malignih bolesti u Srbiji obolelo više od 42.000 ljudi

22.01.2023.

Brade i tetovaže uskoro neće biti zabranjene policajcima

28.05.2025.

Upravnik bujanovačke Direkcije pušten na slobodu koji je osumnjičen da je oštetio opštinu za 2,5 miliona dinara

24.05.2022.

Tim 42 napustio radne grupe za Program za mlade zbog netransparentnosti procesa u Leskovcu

05.01.2026.

Država je prekomernom potrošnjom podstakla inflaciju, dok je Narodna banka zakasnila sa reakcijom, smatraju ekonomisti. I zato, dok u Evropi i Americi inflacija pada, u Srbiji pada standard a cene i dalje rastu.